Ја, Радивоје Петров Стојковић,

Носилац Ордена Светог Саве другог реда за допринос у образовању,
Носилац Светосавске награде Министарства просвете Републике Србије,
Носилац Новембарске повеље Града Новог Сада,
Носилац Ордена Витеза Академских палми Републике Француске,
Носилац почасног знака Фонда „Руског мира“,
Носилац Видовданског ордена, медаље за заслуге Републике Србије,
Доктор наука методике наставе математике,
Доктор наука Менаџмента у образовању,
Председник Националног Просветног савета Републике Србије,
Председник Заједнице гимназија Републике Србије,
Директор Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, гимназије од националног значаја-од значаја, доброте и душе, под покровитељством Српске Православне цркве,
– надасве човек који поштује законе и Устав Републике Србије,
Дајем саопштење за медије после толико времена.

И по први пут ћу злоупотрбити и ресурсе органа Републике Србије те поставити ово лично саопштење на званичан сајт Гимназије.

Прижељкујем истину, прижељкујем учење и доброту међу свима нама.

О злоупотреби и различитим мишљењима се више никада нећу изјашњавати.

О осудама за извињења се више никада нећу изјашњавати.

Свом душом сам бранио и без обзира што сутра нећу моћи да браним институционално, истина је:

Девет месеци умољавам да се мени дају одговори на питања која сам лично ја иницирао.

Браним и бранио сам Устав Републике Србије, Академску јавност, углед професије, углед нашег образовног система, иницирао сам да се после скандалозних пропуста Национални просветни савет назове „Десанка Максимовић“, по једној лепоти и доброти, да се скандал не понови и не заборави никада више.

Сво време мога рада, бранио сам слабости многих мојих запослених а у нади разумевања за добробит наших ђака, који су данас и на Оксфорду и на Јејлу и многим другим престижним универзитетима.

За 20 и кусур година срамота ме срамоте коју су ми приредили моји најближи и „нај по стажу“ сарадници.

Извињења нема, опроштаја би морало бити.

Ја, Радивоје Петров Стојковић, стојим иза сваке написане речи, не желим ни политичку ни духовну ни било какву заштиту.

Сматрам да сам многим генерацијама, што потврђују њихова успећа, допринео и те како, својим знањем, благошћу и добротом.

Поново ћу напоменути, нека се извине и извини онај који треба.

Бранио сам Устав и законе Републике Србије. И бранићу их.

Поштовани,
Што се тиче куполе, био сам изманипулисан те је иста од старта, што може да потврди добијени судски спор, приведена неадекватној намени.

По истом сазнању, по спознаји и савести својој, без обзира што децу своју немам, сам све урадио да се исто презентује јавности.

Судите ми по вашој правди и по савести.

Не полажем правду ни право, али истина је једна.
Разумљиво комплексна.

Умолио бих успаване и заспале који воде Републику Србију да се пробуде.
Образовање је О Б Р А З О В А Њ Е а без ОБРАЗОВАЊА, нема државе.
И као што би наш Свети Владика Николај Жички рекао: “ Разликовање је одраз фине интелигенције“ .

С поштовањем,
Од Радивоја Петровог Стојковића

16.10.25 Школа