🦬 Предлажемо Трамповом зету да у Албанији направи и један резерват за бизоне.

t.me/code17tv

Прије него што изложим оно што имам да кажем, морам да истакнем да сам се дуго двоумио да ли уопште да оставим овај запис. Најприје зато што је за оне који одлучују о државним односима он у суштини непотребан - власти у Србији одавно се у својој владавини углавном воде дневнополитичким рачуницама без било каквих дубљих историософских промишљања (или су за њих задужили режимске "интелектуалце" и пророке њиховог "4Д шаха" и "генијалности"). Тешко да ће и руске власти наћи за сходно да прочитају шта један свештеник и професор "на Балканах" пише - и то је једно од проклетстава руске империјалне свијести: исувише је велика, па тиме и исувише самопоуздана,  када гријеши несклона да грешку увиди и призна. Но на неки начин осјећам дуг ка свом националним идентитету - јер ја сам Србин, али истовремено и према мом цивилизацијском идентитету - в то же время я - рꙋсский.


Не тако давно било је врло уобичајено да драгим руским пријатељима указујемо (не само аутор ових редова већ и остали Срби везани за Русију) на кораке који ће неминовно водити ка постепеном, али све израженијем кидању веза између Русије и Србије (као најзначајнијих ако не и јединих средишта руског и српског народа). Одговори које бисмо добијали били би махом презриви и понекад отворено цинични: средиће се то "на врху", није наше да се бринемо, ми смо исувише мали да знамо те ствари, а шта друго је данас могуће него играти двоструку игру и читав низ сличних механизама одбране и самообмане. Данас не осјећам никакво задовољство због тога што смо били у праву. Штавише, осјећам ужасан трагизам раван оном у античким трагедијама када видите будућност али мало тога можете да учините да скренете ток ствари. 

Срби и Руси дијеле много шта заједничко, иако су почесто врло осјетљиви на ратличите манире и ситне културне разлике. Но припадају једној, православној, и то словенско-православној цивилизацији, па је наше карактере обликовала иста вјера, иста Црква, исти начин размишљања. Наше амбиваленције су идентичне, заблуде савршено исте, парализа Западом и осјећај посебности у односу на њега - савршено су подударни, исти по свему. Но Срби су навикли да живе у мањој, завјетној, егалитарној заједници - мање болујемо од класе и сталежа, показивања статусних симбола (болујемо многи, али знатно мање од Руса, гдје без тојоте, ајфона и праде не можете да покажете ма какав друштвени статус). Иако доста секуларизовани, Срби и даље чувају неке остатке народног Православља (славу, заједништво свештенства и народа, макар у мањим градовима и на селима), мање су урбанизовани од Руса код којих је индустријализација и урбанизација још од краја 19 в. сабила села у милионске градове у којима је стопа рађања по природи мања а број развода огроман. Како су Срби били изложени агресији туђих империја, ми смо уз све наше мане склонији да схватимо велике процесе у маломе. Руси су, за разлику од Срба, навикли да живе у држави и то империји - зато им је Империја најважнија на свијету, па је и за Руску Цркву Совјетска империја, уз сав њен државни атеизам, оквир у коме се размишља и живи, као  за сваког русского человека. Држава-империја-цивилизација навикла је на бескрајну равницу и милионе људи, зато се у Русији увијек и у свему показују чинови, статуси, еполете и награде - свештенство након литургије руча у свом кругу, чтечеви, лакеји и возачи у свом, народ у свом (и тако до сљедеће револуције: руски дух и прихвата ту класну хијерархију и против ње се буни, живи у класама, а онда се буди Пугачов и Махно и траже државну анархију). Руси зато имају послушност коју Срби историјски немају, јер је Србе историја научила да се у основи буне против сваке државе (па чак и своје) а Русе да се покоравају свакој држави (макар и атеистичкој). И ти импулси нису безразложни. Руси зато имау стрпљење које нама недостаје. Такође, руска олигархија данас је плод једног процеса који је завршио почетком двијехиљадитих и који у културној имагологији налазимо у оном сцени у "Брату 2" када некадашњи мафијаш објашњава Данили Багранову како су се у међувремену некадашњи "жестоки момци" окренули бизнису и сада живе животом

угледних бизнисмена. Укратко: након периодичних криза руске државе (и друштва), у Русији се успостави поредак и хијерархија у коме се, у основи, поштују правила и договори и класне позиције. Зато су Руси, уосталом, "лаковјерни", па су вјеровали и склони да вјерују сваком балканском олигарху, од Мила Ђуаконовића до данашњих политичара у Србији. Руски чиновник доживљава балканске политичаре као олигархе средње величине са којима треба истрговати договор, али након договора - има да се поштује. Можеш Русу махати до сутра говорећи да је независност Монтенегра геополитичка катастрофа Русије и удар на српску Отаџбину и указивати му да човјек који је издао Милошевића неће имати скрупуле према Москви. Не помаже. Они то не виде тако. Империјална свијест мисли да се њој то не може десити. И отуда руски чиновник не вјерује српској интуицији и знању и када му се нацрта куде све ово води. Под условом да и сам није циник коме је "по фигу" шта ће бити са цијелом нашом цивилизацијом.


Све ово пишем не да бих критиковао, већ да бих објаснио кратковидости српског и руског приступа. Срби су бољи аналитичари колонијалне управе, јер осјећамо на својим плећима како је живјети под окупацијом. Нас Запад окупира и подмићује на ситно - нешто културном пропагандом, нешто политичким притиском, али одлучно куповином наше политичке "елите" (која то није). У Русији има истих тих појава, али Русије је и даље геополитичка сила и нуклеарни играч - макар сваки трећи становник имао ајфон и макар презирали своје "ладе". Србији, као што је одлично показао Милош Ковић, и српском народу, на данашњој прекретници, Русија остаје једини поуздан ослонац када је у питању ма који проблем који имамо. Но можда парадоксално звучи - можда ће се многи у Русији и насмијати на написано - али Русији су очи српског народа што прије неопходне, како би "врх" видио оно што сваки српски "простолюдин" одавно зна - подмуклост оне цивилизације чији производи и даље сигнализују успјех у руском друштву. 

Србима је Русија неопходна као цивилизација, као нада, као сан, као помоћ, као идеал, као Матушка. Русији је Србија неопходна као једина безусловна љубав, једина сестра способна да воли када не воли нико други и да безусловно вјерује када ни у Русији не вјерују сви. Русија је нама потребна да видимо оно веће од себе - Србија Русији да види оно наизглед мање, али важно и животно.

Једни без других не можемо. А ни једни ни други немамо сврху у историји без Христовог Царства. Што прије то схватимо, мање ћемо заједно лутати.

У подкасту код Алекс Џоунса, који је један од најутицајнијих у САД, гост је рекао следеће:
1. Ричард Гренел је у Београду имао сексуалне односе са малолетним дечацима (14 и 15 година).
2. Руске службе имају видео записе тога.
Под Вучићем Србија постаје Содома и Гомора!!!
https://news.1rj.ru/str/Uz_Svoj_Narod

🗽 Копија њујоршког Кипа слободе срушила се у Бразилу под налетом ветра.

t.me/code17tv

Вучић:

Кампања против Генералштаба прешла је у кампању подршке блокадерском хаосу, против људи који су одговорни и озбиљно обављали свој посао, јер је потребно све оцрнити, потребно је све уништити - што горе, да би њима било боље. Разорити Србију, оставити је без инвеститора, оставити је без струје, оставити је без плата, спроводити генералне штрајкове и све друго, како би Србија нестала са мапе успешних земаља“

Он данас не распродаје само земљиште и зграде, већ и сећање. Док се српски народ грчевито бори да сачува успомену на агресију из 1999. године — бомбе, патњу и жртве које никада нису добиле правду — Вучић и ова власт желе да то сећање избришу и исполирају до непрепознатљивости. Споменик једној агресији која никада није одобрена у Савету безбедности сада постаје роба за исте оне који су је спровели, само да би се власт шлихтала и додворила.

Његова изјава нема никакве везе са ненасиљем. Напротив, више личи на отворену претњу и уцену: или ћете ћутати, или ћете бити проглашени рушиоцима државе. То је покушај да се ућуткају сви који желе да Генералштаб остане место сећања, а не валута политичке трговине. Историја се не продаје, а памћење народа се не сме гушити да би један човек дошао до свог циља.


https://news.1rj.ru/str/politickidosije

💣НОВО гласање о Декларацији о геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима
Овога пута 26 гласова ЗА, што је дупло у односу на прошли пут. Раније је четворо, овога пута деветоро из власти гласало ЗА. А од опозиције су се овог пута придружили посланици Мике Алексића и један Поношев. Стандардно, ЗА су гласали обе фракције МИ.

Ипак, и даље је катастрофално да је већина проевропске власти и већина проевропске опозиције против да се Декларација стави на дневни ред! 💩

🇷🇸 Вучић о Генералштабу: Поднећу кривичну пријаву против свих учесника уништења ове инвестиције

"Поднећу кривичну пријаву против лица из полиције и лица из тужилаштва и против других лица која су доприносила у економском уништавању Србије али неће они сами себи одговарати већ ће морати да буде неки други тужилачки орган пред којим ће одговарати, изјавио је председник Србије Александар Вучић и додао да „је кампања против Генералштаба кренула као кампања подршке блокадерима, а све како би Србија нестала са мапе успешних земаља“.

t.me/BunkerSrb

Срамота је да се у самом срцу Београда, испред Народне скупштине Републике Србије, на простору око Трга Николе Пашића и Булевара краља Александра, већ месецима толерише шаторско насеље прерушено у „камп“. То није грађански протест, то је ћаци-ленд, импровизована Јатаган-мала XXI века, простор без реда, без одговорности и, по сведочењима бројних грађана, пун људи са криминалном прошлошћу.

Таквом садржају није место ни у непроходном сокаку, а камоли на локацији која припада свим грађанима Србије. Скупштина није кулиса за притисак, блокаду и застрашивање, већ институција у коју народни посланици и грађани морају имати слободан и безбедан приступ.

И зато се намеће питање: да ли је ово сан или јава, када председник каже да ће „замолити“ да се ћаци-ленд (Јатаган-мала) уклони? Држава која моли безакоње да се помери показује слабост. Крајње је време да се камп уклони, саобраћај ослободи, а град врати грађанима.


https://news.1rj.ru/str/politickidosije

🌈Предлог закона о геј браковима није ушао у дневни ред, а због напушавања Ане Брнабић од Зелено-левих предлагача, чак ни она није гласала ЗА овај предлог. Укупно је 14 посланика гласало за овај предлог.

💥Борко Стефановић гласао је ЗА, изгледа да га је његова супруга новинарка Оливера Ковачевић, кума Геј прајда, изрибала што није то урадио прошли пут или је био одсутан са гласања.

👨‍❤️‍👨Поред њега, ЗА су гласали деветоро из коалиције Зелено-левих и Не гњавимо Београд, као и двоје из Поношевог СРЦЕ-та, али и двоје из коалиције око Мике Алексића.

💩Осим ових двоје Микиних, од осталих 12 геј лобиста нико није гласало за Декларацију о геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима.

ИМА НЕКА ТАЈНА ВЕЗА... ТАЈНА ВЕЗА...

преузето са: Facebook-a


https://news.1rj.ru/str/politickidosije

Вучић:

Колико сам обавештен, мислим да се преговори ближе крају између руске стране и једне велике компаније. Они морају да разговарају и са српском страном и очекујем да бисмо до понедељка или уторка могли да обавимо трипартитне разговоре и покушамо да затворимо ту причу. Мој оптимизам није велики, али постоји. Све док ОФАК не одобри трансакцију, не знамо на чему смо. На крају ће то зависити од онога што ће Американци рећи, нажалост“, рекао је Вучић.

Председникове последње изјаве звуче мање као дипломатски оптимизам, а више као закаснело признање реалности: без руске стране нема решења за НИС. После месеци политичког маневрисања, пребацивања одговорности и надања у „трећег партнера“, постаје јасно да се чињенице не могу заобићи. Руски власници контролишу 56,15 одсто НИС-а (Гаспром њефт 50%, Гаспром 6,15%), док Србија има мањински пакет од око 29,9%. То није детаљ, већ кључ проблема.

Илузија да ће се криза решити без Москве служила је више за унутрашњу политичку употребу него за озбиљну стратегију. Сада, када све зависи од ОФАК-а и америчке политичке воље, Вучић први пут индиректно признаје да је покушај да се Русија „заобиђе“ био ћорсокак. Питање је само зашто је на то утрошено толико времена — и колико ће нас то још коштати!?


https://news.1rj.ru/str/politickidosije

Вучић:

Трипартитног састанка између мене, Куртија и представника Европске уније — није било. Било је разговора са Борелом и Лајчаком, али састанак са Куртијем није одржан.
Рекли су ми да Курти није био спреман или није смео да се састане са мном. То је разлог што нисам данас имао тај сусрет.

Одлука Александра Вучића да Србија не пошаље представнике на међувладину конференцију у Брисел отвара старо, али кључно питање: да ли се председник заиста поново окреће „братској Русији“ или је у питању још један добро познат политички блеф. Порука је пажљиво упакована – довољно оштра да се допадне домаћој јавности и Москви, али и довољно нејасна да не затвори врата Бриселу.

Истовремено, овај потез делује као покушај да се испегла нагло опали рејтинг, који се последњих месеци крњи под теретом економских притисака, НИС-а, санкција и општег замора грађана. Да ли је реч о јефтиним политичким поенима, сакупљаним на старој антибриселској реторици, којом се настоји повратити део бирача изгубљених због раније изразите привржености ЕУ?

Многи патриотски и русофилски оријентисани гласачи су управо због такве политике напустили СНС или се повукли у апатију. Сада им се шаље сигнал да „ништа није изгубљено“. Али остаје најважније питање: да ли је ово само тактички маневар или прикривена најава изборне кампање? Ако јесте, онда Брисел није одредиште — већ средство?


https://news.1rj.ru/str/politickidosije

Мађарска нас блокира да донесемо закључке. Наши покушаји да дођемо до решења су одбијени и веома ми је жао због тога“, рекла је Бере на конференцији у Савету ЕУ.

Она је истакла да су поједини чланови Савета указали да то шаље погрешан сигнал земљама кандидатима за чланство.

„Желимо да се оне одлуче за ЕУ, а не за Русију, и жалимо због тога. Посебно када се узме у обзир да је проширење веома важно за све остале земље чланице, а такође и да земље кандидати постижу резултате у оквиру процеса приступања заснованог на заслугама“, рекла је Бере.

Цела прича о „путу ка ЕУ“ је бесрамна фарса. Србија је годинама држана у неизвесности, док ЕУ, сакривена иза процедуре и бирократије, игра своју игру моћи. Блокаде, одлагања и празна обећања нису знак бриге о кандидатима, већ лицемерје које све више личи на фарсу. Јасно је: пре ће се сама ЕУ распасти него што ће Србија заиста постати чланица. Шарена обећања, усмерена на „европске вредности“, само прикривају себичност и политичку калкулацију. Можда је боље престати да се лажемо – ни Србија више не би требало да глуми жељу за приступом, а ни ЕУ да обећава оно што неће испунити. Време је да признамо истину: ЕУ не жели Србију, а сва остала прича је празна манипулација.


https://news.1rj.ru/str/politickidosije

Генералштаб је одбрањен- за сада

Џаред Кушнер је, макар привремено, одустао од пројекта изградње хотела и пратећих објеката (коцкарница и др.) на месту некадашњег Генералштаба, као и зграде Шестог пука и Генералштаба Краљевине Југославије.

Намерно кажем привремено јер се сећамо како је и Рио Тинто исто тако неколико пута "одустајао" од прављења рудника литијума у Јадру и Рађевини па се волшебно враћао у посао првом приликом, чим се мало стишају друштвене страсти.

Исто је и у овој ситуацији. Није Кушнер одустао из некаквог "разумевања" за нашу позицију и интересе, него управо због протеста, судских процеса и медијске буке која се с правом подигла око овог случаја- и натерала и власт и "стране инвеститоре" на уступке. А лош пи ар у овим ситуацијама је, што би рекли Американци- bad for business.

Замишљени пројекат далеко превазилази оквире Србије. Џаред Кушнер је један од Трампових екстерних "хендлера" (контролора) узев у обзир његове везе са Нетанјахуом, МБС (Мохамед Бин Салманом) и другима из тих кругова.

А с њима је, опет, на свој начин повезан и наш ненадлежни председник. Бројни амерички алтернативни медији и "инфлуенсери" пишу о Кушнеру као некоме ко је "наследио" добар део послова које је својевремено обављао Џефри Епстин (пре него што се "убио" у затвору), од којих је прање новца само један (и то "баналнији" узев у обзир све чиме се ти људи баве).

Тако да смо, макар за сад, избегли "Београд на води 2" и ново прање што нашег што ко зна чијег новца кроз фантомске и незаконите пројекте у центру нашег главног града. И у праву је Вучић када говори о "штети" од 750 милиона долара због (макар привременог) одустајања од овог пројекта; само, штета је за њега и његове компрадоре, не за државу Србију и њене грађане.

Тако да треба поздравити укидање овог пројекта и радити на укидању/минимизирању сваког другог њиховог "грандиозног" пројекта (ЕКСПО и сл.) који је ништа друго до грандиозна пљачка државне касе и корупционашка афера из које "обичан човек" у Србији нема чему да се нада сем да ће враћати дугове. Идемо даље, док финансијски не пресуши напредни картел и Србија не буде слободна од њих.

ХаZардер НоVосрбија 🇷🇸🇷🇺
t.me/haZardernoVoserbia

Данашња вест из The Guardian (16. децембар 2025) јасно показује тензију између власти и грађана: српски председник је најавио одмазду након што су осујећени планови за Београдски „Трамп Тауер“. Пројекат, који је повезан са Џаредом Кушнером и вредан стотине милиона долара, требало је да буде симбол инвестиција и модернизације. Међутим, грађански протест и правни поступци показали су да историјска и културна свест грађана није ништа мање важна од економских интереса.

Да ли претња одмаздом служи као сигнал моћи или као упозорење онима који бране јавни интерес? Историја показује да се дијалог и поштовање јавног мњења дугорочно исплате више од конфронтације. Генералштаб и простори попут њега нису само градска имовина — они су огледало колективне свести и сећања. Уништавање таквих симбола ради брзе зараде оставља празнину коју никакав небодер не може да попуни.

Извор: The Guardian, 16. децембар 2025.

https://www.theguardian.com/world/2025/dec/16/serbian-president-threatens-reprisals-belgrade-trump-tower

Европске институције су синоћ, 16. децембра 2025. године, поново подсетиле да је формирање Заједнице српских општина обавеза, а не добра воља Приштине, те да сви споразуми из дијалога Београда и Приштине, укључујући и онај из 2023. године, морају бити у потпуности спроведени. Али, поставља се суштинско питање: да ли је ово још једно мазaње очију јавности и продаја нове магле?

Грађани Србије су о ЗСО слушали више од деценије, без иједног конкретног резултата. Европска унија годинама понавља исте формулације, док истовремено толерише њихово игнорисање. Са друге стране, председник Вучић ове поруке представља као дипломатску победу, иако је пракса показала да се иза „јасних захтева“ ретко крију јасне последице.

У тренутку када је поверење у европске институције озбиљно пољуљано, а унутрашња политичка подршка власти све крхкија, намеће се дилема: да ли и Брисел и Београд овим изјавама покушавају да поврате изгубљено поверење — без стварне намере да се било шта промени? Ако је тако, онда проблем више није у томе шта се обећава, већ колико пута исту причу јавност још може да слуша.


t.me/code17tv