🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸🇷🇸

🤝 Иако нам лично пријају ови напади на Мила Ломпара, јер нема веће похвале од критике из редова другосрбијанске екавско-усташке квази елите, ред је да се мало конкретније, уз који аргумент, позабавимо термином "Друга Србија", кад је настао, ко га је и због чега створио, па да тако заједно закључимо да смо се одавно поделили те да ћемо се тек делити!

✍️Израз „Друга Србија“ настао је на основу књиге Друга Србија коју су приредили Иван Чоловић и Аљоша Мимица, а издали Београдски круг и Центар за антиратну акцију, 1992. године, у Београду. Она представља збирку од 80 говора са десет јавних трибина држаних сваке суботе, од 11. априла до 20. јуна 1992, у великој сали Студентског културног центра. Исти круг људи наставио је да се окупља и говори у Дому омладине, од 3. октобра 1992. до 20. фебруара 1993, такође у десет наврата. Говори су објављени у књизи Интелектуалци и рат (1993). Године 2002. обе књиге, обједињене називом Друга Србија - десет година после (1992-2002), објавио је Хелсиншки одбор за људска права.

„Друга Србија“ – пре и после 2000.

🚫 ПРЕ 2000. Појам „Друга Србија“ настаје 1992. око антиратних трибина у СКЦ-у. Реч је о широком кругу који су протестовали против рата, национализма и "ауторитаризма". Заступали су "демократију", "плурализам", владавину права и мирно решавање сукоба.
Иако је постојала мала радикална струја (подела на „прву“ и „другу“ Србију, београдски елитизам), она није доминирала.

🚫 ПОСЛЕ 2000. Од 2002. појам се обнавља у измењеном, облику, агресивнијем. „Друга Србија“ се све више дефинише као супротстављена „већинској“ Србији, уз инсистирање на колективној одговорности Срба за ратове, морално „преумљење“ и сталну осуду српског национализма као кључног проблема.
Долази до оштрих подела међу некадашњим критичким интелектуалцима, легитимисања искључивости, релативизовања злочина над Србима, подршке сецесији Косова и прихватања НАТО интервенционизма. Од некадашњег "пацифизма" и дијалога, концепт се претвара у идеолошки ексклузиван и често нетолерантан пројекат.

❓ Зачетници изворне „Друге Србије“ (1992–1993)
Није реч о јединственој идеологији већ о широком антиратном и "демократском" кругу. Кључни зачетници су били:
Иван Чоловић и Аљоша Мимица – уредници књиге Друга Србија (1992), организатори и концептуални оквир трибина
Београдски круг и Центар за антиратну акцију – институционални носиоци
Истакнуте ауторитативне фигуре:
Радомир Константиновић, Богдан Богдановић, Филип Давид, Латинка Перовић, Мирко Тепавац, Сима М. Ћирковић, Миладин Животић, Павле Угринов, Ранко Бугарски

❓ Зачетници „Друге Србије“ после 2000. (2002–):
Латинка Перовић и Радомир Константиновић – предговори у књизи Друга Србија – десет година после(2002) као програмска ревизија појма
Соња Бисерко (Хелсиншки одбор) и Наташа Кандић – концепт колективне одговорности и „деетнификације = релативизације“
Медијско-"интелектуално" језгро:
Петар Луковић, Светлана Лукић, Теофил Панчић, Срђа Поповић, Дубравка Стојановић, Никола Самарџић, Весна Пешић, Биљана Србљановић

Платформе: Хелсиншки одбор, Пешчаник, део НВО сектора и либералних медија
🗡️Суштина: подела на „две Србије“, морална хијерархија, колективна кривица, подршка западном интервенционизму и косовској сецесији.

🤝 Није Мило Ломпар измислио ову поделу, ви сте, сад постаје природна и нужна.

🇷🇸 t.me/buntcg