СЈЕЋАЊЕ НА ПОКОЉ СРБА НА ПАГУ

За 132 дана 1941. године у комплексу хрватског логора Госпић – Јадовно – Паг убијено је 38 000 православних Срба, међу њима и 73 свештеника Српске православне цркве.

На крају функционисања тог логора, пред долазак италијанских окупационих власти, Хрвати су, у ноћи између 14. и 15. августа 1941, на Пагу убили око 800 људи. Процјењује се да је на том острву, у логорима Слана и Метајна, током четири мјесеца убијено више од 8 000 људи.

Предсједник Удружења грађана "Јадовно 1941" из Бањалуке др Душан Басташић је посвједочио да је већи број Срба из Грубишног Поља доведен на Паг преко увале Рођанка и Карлобага „Тамо је међу 487 Срба из Грубишног Поља убијен мој дјед Лука, иначе Солунац; његов брат Раде, мој стриц 18-годишњи Стеван, мамин отац дједа Милан, његов брат Лазар и многи други.

У ноћи између 14. и 15. августа 1941. извршена је масовна ликвидација Срба на Пагу због сазнања да ће на тај простор доћи италијански фашисти и затворити госпићку групу логора.

„Они су жене и дјецу довезли два дана прије 14. августа и логорисали непосредно уз јеврејски логор да би их 14.08. повели преко камењара до 2,5 км удаљеног мјеста изнад увале Малин, на рту Слана гдје су ископане гробнице дужине 50 и дубине три метра, са постраничним гробницама што је личило на рибљу кост. Ту су их побили“.

Наводи да је срећа што су Италијани одлучили да их ексхумирају и тако сачувају бар неке доказе о злочину.
„Ексхумирали су 793 леша, од тога лешеве 91 дјетета старости до 15 година“.

Према процјенама Ђуре Затезала, у концентрационом логору Госпић-Јадовно-Паг је за 132 дана убијено више од 40 000 људи, а од тог броја 8 000 је страдало на острву Паг у логорима Слана и Метајна, као и у водама Јадранског мора.

Око 2 000 логораша, углавном Јевреја, преживјело је масакре у госпићкој групи логора, али не и усташки терор. Мушки дио логораша транспортован је у новоформиран логор Јасеновац док су жене и дјеца завршили у логору Јастребарско. Само један Србин преживио је боравак у госпићкој групи логора и Јасеновцу, као и пробој из Јасеновца.

На злочине почињене на Пагу прије 82 године данас подсјећа само Часни крст које је удружење „Јадовно 1941“ поставило 2015. године пошто је сваки покушај обнављања порушених спомен-обиљежја завршавао њиховим поновним уништавањем, посљедњи пут 2013. године.

О усташком логору Слана на острву Пагу мештани околних села не воле да причају. Тврде да нису чули ни за какав камп или да је то претеривање. Од када је последња спомен-плоча разбијена 2013. године, локација самог логора у изолованој ували није ни на који начин обележена, иако је логор заштићени споменик културе. У међувремену, захваљујући развоју авантуристичког туризма, простор кампа је постао туристичка атракција која привлачи хиљаде туриста. Пошто нема обележја, не знају да јуре око локације на којој се, претпостављају историчари, налазе неексхумиране масовне гробнице. Логор је био део првог концентрационог система у НДХ и у њему је за непуна три месеца убијено неколико хиљада људи, пре свега Срба, Јевреја и мањи број Хрвата. Подручје самог логора никада није систематски истражено. Сале нам је пронашао ове податке
https://youtu.be/LloYbkiZgZc?si=aGGpgQ41NYu5_xx5

Хрватски концентрациони логор Јадовно - Госпић - Паг постојао је 132 дана и прогутао готово 40 000 српских живота.
Хрватска темељно уклања сваки траг овог логорског ланца и негира његово постојање...

Фотографија постављања спомен-крста на Пагу : удружење грађана Јадовно1941 Бања Лука

Ова фотографија је снимљена 2018. године на 77 годишњицу великог, коначног покоља на острву Пагу. Изношење Часног крста над мјесто страдања не мање од 793 жртаве на рту Слана. Ни тада, ни икада до сад ни једна фотографија са тог крстоносног хода није објављена на страницама Музеја жртава геноцида или Одбора за Јасеновац Св. Сабора СПЦ. Ни једна ријеч. Јован Ћулибрк и Дејан Ристић, срам вас било! Ви челници челници тих институција, срам да вас буде.

УГ Јадовно1941. Бања Лука https://youtu.be/K_tQs8ulp2E?si=hSIulYlB33_6JIzR

Из италијанских архива... ПАГ

Хрватски нацистички логор "Слана" на острву Паг један је од најмонструознијих хрватских логора смрти из Другог светског рата о којем се веома мало зна. Већина информација везаних за ово стратиште далматинских и личких Срба потиче из италијанских војних архива.

Санто Страци, командант Санитарне секције 5. Италијанске армије, ово је написао при посети логору Слана:
„Када смо уклонили камење, на неколико сантиметара испод земље на светло дана изашле су бројне руке, често везане кабловима, ноге босе или са чарапама, главе...
По положају лешева може се закључити да су заробљеници, везани по двоје или троје, најпре ископали јаме, и да су затим стрељани над истим тим јамама или докрајчени хладним оружјем...
Јаме су закопане на брзину, док све жртве још нису биле мртве, а то показује трагичан израз лица већине лешева...
Једној младој жени сасвим су одрезане дојке. У две јаме нашли смо само лешеве жена и деце, а у другима су били помешани мушкарци, жене и деца”.

Српско село ШИБУЉИНЕ код Карлобага, област Кварнер.

Подно планине Велебит и наспрам острва Пага налази се српско село Шибуљине уклијештено уз саму обалу. Становништво се вијековима бавило риболовом и козарством као и узгојем смокава и понеког чокота винове лозе.
За разлику од српских села Горњи, Доњи и Равни Дабар која су на Велебиту, Шибуљине су једино чисто српско село на самој јадранској обали карлобашке општине.
У селу постоји православна црква Светог архангела Михаила и капела Свете Тројице. Кварнерска општина Карлобаг припада Далматинској епархији Српске православне цркве.

Шибуљине су једно од најстрадалнијих српских села у приморју. За вријеме Другог свјетског рата овдје је спроведен стравичан покољ над српским народом.

СВЈЕДОЧАНСТВО :
Хрватске власти из среза Карлобаг су донијеле одлуку да се спроведе хапшење Срба из Шибуљина и то на велики православни празник Илиндан, раном зором. Међутим нису чекали зору већ су преко ноћи опколили катуне на правцу Рујно. Хрватске засједе око Стариграда су ухватиле неколико Срба који су се дали у збјег према Обровцу. Чим су затворили обруч око села и свих засеока хрватске формације састављене и од усташа и од хрватских наоружаних цивила започеле су са упадима у катуне.
Шибуљчани из других удаљенијих катуна су, захваљујући врисци и дреки похватаних сународника кренули у збјегове ка врховима Велебита и источно према Обровцу.
Побјегли су Јово Пољак са женом Јеком, Раде Маринковић са ћерком Даром и унуком Радојком, Марко Пољак са ћерком, Павле, Марко и Милица Бабац и Аница Штрбо.
Иван Аџић је успио на сплаву да пређе Подгорски канал. Марко Пољак, Миле Штрбо, Милентије Лукић и Владо Маринковић су препливали канал широк 6 километара уз помоћ једног дебла.Тривуну Пољаку срећа није била наклоњена, одлучио је да пливањем побјегне у Ражанац (хрватско село на другој обали). Са обале га је спазио Анте Јовић. Ухватио га је и спровео назад у Шибуљине те угурао у цркву са осталим похватаним сељанима. У покушају бјекства према Обровцу из засједе су ухваћени Филип Маринковић са ћерком и унуком од 4 године, Боја, Стоја и Никола Маринковић, Љубица Пољак са ћерком Бојом, Дмитар Пољак са ћерком Драгицом и сином Ђорђем од 3 године. Сви су спроведени у цркву Светог Михаила која је добила функцију затвора.У збјегу код Пакленице је ухваћена и једна група од 30 Срба из Лике, махом стараца, жена и дјеце из Дивосела који су били у збјеговима ка приморју усљед незапамћеног покоља у Лици који је наступио такође на Илиндан. Међу њима је била и млада учитељица Љубица Лучић у 9-ом мјесецу трудноће.

Хрвати су у цркву сабили преко стотину душа. Било је тијесно и загушљиво. Дјеца су одмах тражила да врше нужду. Крвници им нису давали да изађу напоље, старији су одбијали да дјеца врже нужду у храму али су ипак били принуђени да одреде један ћошак за то.
За то вријеме хрватски војници су пекли јагњад пред црквом (наравно српску коју су отимали по селу), пијанчили и пјевали погрдне пјесме о Србима. Предвече су ушли у цркву, изабрали најљепше дјевојке и жене и одвели их на силовање, у испражњене српске куће. До касно у ноћ трајала је вриска и цика јадних дјевојака и жена. У цркви је владала гробна тишина.
Ујутро, иза Илиндана, Хрват Јосо Трошељ је парао ножем црквене барјаке и испљувао све иконе. Када је ошамарио Божу Маринковића овај је скочио на њега и бацио га на под. Трошељ је у помоћ позвао Милу Сјауша и остале војнике да изведу Маринковића из цркве. Напољу су се чули тупи ударци коца, вика и псовке. Послије пола сата унијели су Божу свог у крви. Био је у несвијести. Биле су му сломљене вилица и десна рука. Када је дошао свијести није могао да говори, само је јечао од болова. Од шока и страха учитељица Љубица Лучић се породила.
Новорођенче испрва није плакало али је сутрадан гладно и неопрано непрекидно кмечало. Љубица је читаво вријеме викала да је пусте са дјететом. Сви затворени у цркви су почели викати са њом. Тада су је извели и укрцали у једну барку те одвезли према Стариграду. Међутим, зауставили су се код гробља у Шибуљини, искрцали Љубицу и дијете и одвели их у гробљанску капелу Свете Тројице.

Љубици су испалили метак у главу а новорођенче дотукли кундацима. Љубица је још била жива. Тада су подигли камену плочу најближег гроба и у гроб бацили и Љубицу и њено мртво чедо. Дуго су се чули јецаји живо сахрањене жене.Тешко рањена није могла да помјери камену плочу са гроба. Послије рата нађено је њено тијело поред тијела њеног мртвог дјетета у положају са испруженим рукама и главом према отвору гроба, као да је тражила помоћ и спас, прије него што је издахнула. Да би умирили народ у цркви, Хрватски фашисти су им дали да једу барене кромпире без соли. Били су то први залогаји хране откад су затворени у цркву. Било је неколико хрватских цивила који су покушали да донесу храну Србима али су их други отјерали одатле.
Срби су из цркве превезени на Паг у логор Слану и тамо поклани. Највише кољача је било из Поличника, Бришева, Суховара, Стариграда и Јасеница.

Црква Светог Архангела Михаила у Шибуљини гдје је држан и мучен српски народ.

🔴 Statistika Vučićevih gmazova

http://t.me/code17tv

🟥 SZO objavila globalnu svetsku pandemiju malih boginja.
Zahuktavanje pred američke izbore kao i pre 4 godine.

http://t.me/code17tv

🟥 Novembar, 2024.godine -

"Ova pandemija je mnogo gora!"
"Ne šalite se glavom, od ovoga se umire u roku od dva dana!"
"Pitanje je da li su i 4 vakcine dovoljne - saznajte više, kliknite ovde!".
"Budite odgovorni, ne prilazite ni supružniku ni deci! ".
"Kazne za nevakcinisane i do 350.000 din!"

http://t.me/code17tv