О 🎲, једино сам формат изменио да буде компактно.

Писац остатка објаве је:
Стефан Симић.

Син моје пријатељице из Новог Сада, на коцки направио дуг у вредности стана. Дошли су јој зеленаши на врата, морала је да прода стан од родитеља. Вратила је дуг, а сина једва сачувала, тачније, преселио се преко, због траума које су остале. Коцкарнице нам рекламира Андрија Милошевић, и од свих глумаца, снимио их је највише.

Брат од моје колегенице са факса, због коцкарских дугова извршио самоубиство. Исто играо са каматом, када су почели да га посећују и да га понижавају пред свима,
Било је - или живот, или новац - Није знао како да врати све то, дигао руку на себе. Коцкарнице нам рекламира Милош Биковић.

Син од мог комшије,
Узео кредит за нешто друго, а отишло за клађење, изгубио до последњег динара. Родитељи продали аутомобил и викендицу да би све то вратили... Мајка завршила у болници због стреса, а отац... Коцкарнице нам рекламира Петар Божовић.

Један од чланова моје породице, постао завистан од клађења, све што заради остави тамо. Жена је отишла, повела децу са собом, вратили се код њених. Није то више исти човек, а породица је прекинула контакт са њим. Коцкарнице нам рекламира Раде Шербеџија, заједно са Северином.

Пријатељ мог брата
Позајмљивао новац од зеленаша како би наставио да се коцка. Једне ноћи су га пребили јер није могао да плати дуг. Пре тога га није било неколико дана, мислили смо да је нестао. Полицији је пријављено да га данима нема, а, заправо, везали су га док не смисли како ће да врати дуг.
Ни он више није исти човек, све се заборави осим срамоте. Коцкарнице нам рекламирају Бранко Ђурић Ђура, Рале Миленковић, Урош Јовчић, Срђан Жика Тодоровић...

Често када гостујем у школама причам о коцкању.
Када се заврши, млади ми, на крају, у поверењу кажу
ко се од њихових другова, а и наставника, коцка. Није било наступа да ми не кажу за некога. Коцкарнице нам рекламира Вук Костић.

Недавно је човек изашао у јавност са причом
како је оставио дете у колима док је отишао до коцкарнице. Толико га је понела еуфорија да је дете остало. Једва је преживело, занемело од страха и плача. Коцкарнице нам рекламира Никола Пејаковић.

Сви ови људи су изгубили део себе због коцке, а неки и живот. Али рекламе нам поручују - само забава, само срећа, успех. Зар заиста?

Или је коцкање нешто сасвим друго, а разлога зашто "не" је мали милион. Зашто не добије шансу и друга страна да о њој проговори?

Или само слушамо плаћенике који навлаче људе, који остају без домова, породица, здравља, а њихова лабилност се користи да би им се нешто отело, уместо да им се помогне?

💬 Дубока Држава на Телеграму 😎