NEW BOT Телеграм, страница

🇷🇺🇺🇸
Док свет балансира на ивици новог пакла, све очи сада су упрте у Истанбул, где ће 10. априла Русија и Сједињене Државе одржати разговоре на високом нивоу — датум који би могао остати упамћен као последња рампа пре светског рата у мултиполарном свету.

Ово није још једна дипломатска провера. Ово је геополитички очајнички потез, поготово ако узмемо у обзир очекивани телефонски разговор између Путина и Трампа након састанка.

Из сенке, улози су много већи од саме Украјине. Тај разговор мора проћи добро. Јер оно што се назире није само рововски рат у Донбасу, већ споро кретање ка директном сукобу између САД и Ирана — сукобу који би неминовно увукао Русију и Кину, које више нису посматрачи, већ све ближи савезници са војно-техничким споразумима (у случају Русије), економском сарадњом у оквиру БРИКС-а и заједничком енергетском инфраструктуром.

Назовимо ово правим именом: могући увод у нову Јалту, у којој пропадајућа атлантска империја буде вучена, крећући се уз кикот и отворено негодовање, у неповратну мултиполарну будућност — будућност коју је покушала да угуши у колевци.

Али за разлику од договора после Другог светског рата, ово није преговор између победника. Ово је дијалог између бледеће хегемоније која је испразнила сопствену индустријску базу, уложила све у финансијализацију и извоз хаоса и оружја, и евроазијског сувереног блока који тек почиње да се загрева.

Москва долази за сто са стварним адутима:
• Одбрамбена индустрија у пуном капацитету, 24/7
• Кохезија БРИКС+ која усмерава глобално престројавање глобалног југа
• Обновљени војни савез са Ираном и стратешки споразум са Кином
• Доминација у кључним енергетским коридорима, „дипломатији жита“ и ланцима снабдевања ретким земљама

А Вашингтонов „коз“? Агента за некретнине по имену Стив Виткоф, Трамповог специјалног изасланика, који ће седети преко пута искусног руског дипломате Александра Дарчиева, човека формираног у суровим околностима нове глобалне дипломатије.

И да не заборавимо: Русија је више пута поштовала споразуме о прекиду ватре — последњи пут у енергетском мораторијуму у Украјини. Али Кијев, под англо-француском командом, наставља да крши договор, што додатно потврђује Москвин дугогодишњи став да је украјински режим неспособан за договор.

То је битно. Јер ако разговор Трампа и Путина не пређе границе питања Украјине, ако не повуче црвене линије око израелског фанатичног гурања у рат с Ираном и не обнови мултиполарну одвраћајућу равнотежу, свет ће се корак по корак приближити тоталном сукобу.

А САД? Она више не држи главне карте.

Русија има предност у ескалацији у Украјини и шире. Иран има доминацију пројектилима над Израелом. Кина држи судбину америчког долара у својим рукама.

А сва тројица су спремни да „позову блеф“.

И ето нас: Истанбул, 10. април, град на расцепу између Истока и Запада. И можда, само можда — последња шанса да империја преговара с новим светом, пре него што свет настави без ње.

📲 Пратите Хронику Суверенезима на телеграму

👍18🕊2

757 views03:34