🇷🇸 Архитектура заблуде — Део 1 — Илузија аполитичности и СПН као Чеховљев пиштољ

🔹 Они који се сећају фарсе под називом Србија против насиља несумњиво сетити значајне друштвене пажње изпрвих дана протеста који су организовани након трагедије у ОШ Владислав Рибникар — формално аполитични појединци, као и добар део ванпарламентарне деснице поверовао је у ширу друштвену природу догађаја на улицама не доводећи је у везу са дневнополитичким интересима.

🔹 Ову илузију брзо је срушила прозападна опозиција предвођена Демократском странком и њеним бројним филијалама и идеолошким савезницима из НВО сектора (СРЦЕ, ССП, ЗЛФ, ПСГ и слични).

🔹 Снови деснице о великој народној побуни тако су срушени са заставама "Мајдан у Београду" које су се убрзо појавиле на скуповима, а протестни покрет пошао је путем постепене дезинтеграције услед губитка шире подршке отворено прозападним снагама за које је било јасно да у потпуности контролишу процесе на улицама.

❓ Крах покрета и његове поуке

🔹 Неуспех покушаја широке мобилизације и скромни резултати на изборима били су снажна лекција за прозападну опозицију — ма каква широка друштвена мобилизација у Србији остаје немогућа све док они који је контролишу отворено откривају своју лојалност западним центрима моћи. Овим снагама била је потребна промена стратегије.

🔹 Већ у том тренутку, веома активна мрежа западних агената, како оних који делују у форми политичких странака, тако и оних који се крију иза различитих НВО започела је припреме за будућа дејства.

🔹 Непосредно након дебакла на изборима формирана је организација проГлас (интернет домен у власништву НВО Грађанске иницијативе, адреса регистрације дељена са Београдским центром за људска права) и убрзано је ребрендирање групе Србија у покрету (чланица европске мреже НВО Inter Alia) која је данас познатија као Крени-Промени. Обе организације одиграће истакнуту улогу у догађајима који ће уследити.

Други део

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Архитектура заблуде — Део 2 — Универзитет на платном списку Запада

🔹 Одлука да се нови пројекат довођења на власт агената западног интереса реализује под маском општенародног, студентског и у маховима националистичког бунта била је условљена како лекцијама из неуспеха СПН, тако и идеолошким, али и практичним факторима — последњи се тичу практичне контроле НВО сектора и прозападних лобиста над већим делом високог школства и академског рада.

🔹 Пример којег се неки могу сећати јесте скандал из марта 2024. године када се Филозофски факултет у Новом Саду обратио западним амбасадама за помоћ у заштити професорске позиције Динка Грухоњића након што је овај ”академик” и заменик главног уредника сепаратистичког портала Аутономија.инфо изазвао оправдани гнев јавности својим проусташким порукама.

💸 Финансијска контрола Универзитета

🔹 Грухоњић и њему слични агенти западног утицаја у српском високом школству своју моћ у универзитетској политици стекли су на првом месту контролом токова новца — целокупно финансирање истраживачких пројеката на којима почива систем академског рада у Србији остварује се из фондова ЕУ. Ово значи да ЕУ и њој лојалне НВО практично контролишу финансије српске академије.

🔹 За бројне студенте, посебно оне из редова друштвењака и хуманиста, перспективе често недостижног "рада у струци" своде се на институте зависне од европских донација, али и оно што се еуфемистички назива "писањем пројеката", односно радом у НВО сектору.

👥 Креирање лојалних кадрова

🔹 Пут ка "писању пројеката" које се сматра нешто достижнијим од института почиње сарадњом са формалним (клубови студената) или неформалним (НВО сектор) организацијама младих које функционишу као места филтрације и индоктринације будућих лојалних кадрова.

🔹 Структура овог процеса добила је свој данашњи облик у периоду око 2014. године када су делегације Кровне организације младих Србије и Youth Initiative for Human Rights уз подршку амбасаде Немачке, Европске комисије и немачког министарства спољних послова посетиле Брисел и Берлин где су, како сами тврде, добили политичку подршку за своје деловање.

🔹 По повратку у Србију, ове организације заједно са Грађанским иницијативама покрећу програм укључивања младих у политичке процесе чиме драматично повећавају број својих чланова и сарадника на Универзитету.

🥷  Употреба актива

🔹 Са значајним степеном контроле над политички активним студентима неретко директно укљученим у пројекте које реализује НВО сектор, и заштићеним лобистима у професорском кадру који управљају дотоком средстава у научне институте, прозападне снаге стекле су неопходне активе за управљање студентским покретом без директног откривања сопствене улоге.

🔹 На тај начин је омогућено креирање илузије о децентрализованој, спонтаној, по амерички grassroots, самоорганизуји студената који су колективистички и директно демократски доносили одлуке о својим даљим активностима — само што су те одлуке пратиле план који је израђен давно пре актуелних дешавања.

Трећи део

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇸 Архитектура заблуде — Део 3 — Југоносталгија као механизам мобилизације генерација СФРЈ

🔹 Оне ”организације младих”, које су у Бриселу и Берлину добиле политичку подршку за своје пројекте индоктринације истовремено су започеле и дугогодишњи програм регионалног повезивања — тако паралелно са првим озбиљнијим покушајем формирања стабилне омладинске прозападне структуре у оквиру пројекта Млади за активне савете 2014. организованог од стране Кровне организације младих Србије и Грађанских иницијатива видимо и такозване пројекте размене којима се поред њих придружује и Youth Initiative for Human Rights.

🔹 Ова умрежена структура на западном Балкану — превасходно на простору бивше Југославије — знатно је олакшала пласирање југоносталгичних наратива који, на изненађење многих, и даље наилазе на позитиван пријем у генерацији средњих година.

🔹 Координација у овом погледу представља најмањи проблем будући да су појединци на водећим позицијама у земљама региона често исти људи — примера ради, Јелена Милутиновић која је у периоду 2014. - 2016. била члан управног одбора Кровне организације младих Србије каријеру је наставила као директор развоја при црногорском огранку Youth Initiative for Human Rights.

🏳️ Штафета младости 2025

🔹 Спровођење југоносталгичне информационо-пропагандне кампање могли смо пратити у пролећним месецима када је организован већи број театралних посета и порука подршке — до кулминације ових активности дошло је крајем априла када је група укључена у тзв штафетни маратон стигла у Осијек где је била свечано дочекана са транспарентном Jedan svijet, jedna borba.

🔹 Поруке братства и јединства хрватских студената детаљно су преносили бројни медији, укључујући ту и новински портал Радио Слободна Европа који се након обуставе финансија из Стејт Департмента нашао на терету Брисела.

🔹 И тако, слика је била употпуњена — уколико штафета која иде путевима Југославије генерацијама Титових пионира није била довољно упечатљив симбол, ту су били студенти (а, маршал је рекао да су они у праву) из Србије и Хрватске, уједињени у једној борби за један свијет, као да се деведесете године прошлог века никада нису ни десиле. И све је поново било у реду.

🔻 Жал за младост

🔹 И тако, генерацијска траума изгубљеног живота уљуљканог у југо-социјализам са бригом маршала за све и сваког била је поново жива, мада само на екранима прозападних медија. Колективна одговорност за националну катастрофу која је допуштена је избрисана у експлозију југоносталгије — створена је дубока емотивна мотивација за одржавање протестног покрета у животу и за учествовање у истом.

🔹 На овај начин, генерацијама одраслим у некадашњој СФРЈ омогућено је да још једном заиграју представу своје младости, макар то било само кроз гласну подршку студентима у којима су само видели огледало оних из 1968. Макар то било само кроз изношење хране на блокаде и штафетне маратоне које је потом за десно-оријентисану публику било представљано као подршка српског народа својој деци. Само још једна у низу иронично помирених контрадикција текућих дешавања.

Четврти део

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar