Којекуде браћо Срб(љ)и

Нови Сад 18.09.2025. Тржни центар Променада. Премијера филма о др. Миодрагу Лазићу.
Чувеном др.Лазићу. Хероју српског народа који је жртвовао властити приватни живот и комфор да би спашавао животе (не само припадника свог српског народа) већ и непријатељских војски, не гледајући на веру и нацију. Човек који је спасао стотине и хиљаде живота, померио границе људске издржљивости и лекарске посвећености оперишући десетинама сати узастопце са ногом у гипсу. Човек о коме би друге, богатије и јединственије нације подигле златни споменик и уврстиле његово име у свакодневни говор. Али на тужном крају, маска пада, човек остаје, херој се заборавља...
Хероји се већином не стварају поступно, они се појављују из мрака као готове и дефинисане личности са окамењеним особинама. То већином важи за ратнике фронтовце а др.Лаза се стварао поступно и уз светло. Оно страшно светло операционе сале, по којој су падале бомбе и под којим су очи искиданих ратника браниоца, жена, деце, стараца прво по отварању виделе лик анђела ратника у крвавој лекарској одежди.
А шта је херој без љубави према човеку. А тај див херој др.Лаза је имао огромну љубав према човеку и свом српском роду. Зато га је и спашавао.
Тврдим, НЕ МОГУ а не НЕЋУ ствара јунаке а кад су др.Лазића питали зашто се не врати у Ниш својој породици и кући рекао је: НЕ МОГУ да оставим свој народ кад му је најтеже.
Оставштина овог савременог дива човечности су спасени животи, сећање на велико име и наслеђе великог примера...
Мој добар пријатељ и учесник у филму Шале (командант Српске Гарде Илиџа) ме обавестио о премијери. Шале је тек необичан човек - не воли кад пишем о њему али ако будем икада писао приповетку, књигу или сценарио о неком -писаћу о њему. Том лудо храбром команданту ратнику јуришника, кога је рат изнедрио у команданта, искасапљеног тела у многобројним рањавањима у јуришима али племенитог и великог срца, увек спремног за шалу (отуд му и надимак) и необично скромног- др.Лаза је спасао живот , крпио га много пута и коме је Шале поклонио свој крваво зарађени орден са којим је др.Лазић сахрањен. У нашим многобројним разговорима мој пријатељ ми је много причао о др. Лази и увек га,апострофирао као најбољег од најбољих...
Ред испред биоскопа у Променади је био огроман. Дошли су људи из власти, опозиције, тзв лојалисти и блокадери, лекари, војна лица, многобројне сарајлије и људи из јуначке Републике Српске...Све поделе су ту нестале међу Србима које је макар на пар сати ујединио филм и документарна сага о др. Лазићу. Тако сам бар очекивао... Нови Сад, други град у Србији, Српска Атина која је постала поприште политичких немира и српске неслоге узроковане трагедијом , град који броји преко 300 000 становника великодушно се одазвао промоцији филма о хероју. Дошло је нас 7 (словима: СЕДМОРО). Шале са породицом, један сарајлија, један млад и леп пар (момак и девојка - традиционалан не ЕУ пар) и моја маленкост. Филм је био потресан, ограниченог буџета, састављен од прича о Лази и сведочења његових пријатеља и пацијената. Реклама за филм је била лоша, али опет... Где су Срби који су рођени у БиХ а избегли у Нови Сад, где су здравствени радници да виде филм о свом колеги - титану Хипократове заклетве, где су бивши војници и ратници који сад политичаре на обе стране, где су људи из градских управа, тзв блокадери и ћацији, студенти и лојалисти итд. Мук...
С времена на време током трајања филма погледао сам пар пута у Шалета. Плакали смо сви али тако трудећи се да ником не ставимо до знања о томе. Шалету су очи биле пуне суза гледајући свог спаситеља и пријатеља Лазу. А ја - што због беса због празне сале, туге за муком др.Лазе и његових пацијената а највише због Шалетове сузе...Вратило се послератно време Будимира Давидовића...
Лаза и многи борци браниоци су хероји а то је њихова мана и проклетство у данашњем систему вредности овог дубоко американизованог друштва. Срђану Алексићу су дали пролаз тј назвали га по њему у НС, високобуџетни филм итд, а за премијеру о др . Лазићу ни мало јачу рекламу и празну салу.

СРАМОТА ЈЕ БЛАГА РЕЧ ЗА ОВО! Но, "Dum spiro spero" - док дишем- надам се. А искрено се надам да ће овај текст макар код неког пробудити жељу да оде и види га , јер филм се приказује још неколико дана.
Опроштај - то је онај одговор на дечије снове и чуду по коме је оно што је поломљено поново постаје цело, а оно што је укаљано чисто. Докторе Лазићу опрости становницима Новог Сада што су те заборавили. Данашња путања од дупета до главе је доста замршена и пуна кривина и барикада. Српски народ је проклет и благословен. Благословен да изнедри људе као др. Лазића (мог горепоменутог пријатеља ратника и сличне) и проклет јер то што је изнедрио уништи и заборави. Велика је част и проклетство бити Србин. Част због те благословености а проклет због склоности забораву и подељености и неслози.
А шта доказује да је јунак стварно велик?! Никад не очајавати већ се борити, као што је то др. Лаза радио!
Којекуде браћо Срб(љ)и!

Милован Бајагић

Али зато погађајте који филм ће да га прешиша

Јадан новобеоградски асфалт.

Под хитно основати НВО за заштиту асфалтних права на неорање

Пао полићаци након што је неопрезном и насилничком вожњом ударио возило бастиона слободе медија

"Јао наш отпадни производ из рафинерије нафте"

"Направише нам Озрен од Новог Београда!"

И до кад ћу више да вам помажем?

Ред је био да им и ово неко каже!

Тамо стварно има неколико тешко оболелих лица.

Запратите канал 105. Српско-руског одреда!

"Мы общество патриотов 🇷🇸Сербии
и 🇷🇺России, вместе боремся против информационной войны запада

https://news.1rj.ru/str/odred_105

Холивудско депресивно сивило источног блока, школски пример

💢 “The Protests Are Not Nationalist” - Color Revolution Narrative Collapses

Serbia’s protest leaders are scrambling as their movement is exposed. Everyone figured out that UÇK and Ustasha sympathizers are deep in their ranks, and the links became too blatant to deny.

TG channels like NMKT meme'd them until they cried. And then made memes of them crying.

Early attempts to hide behind neo-Yugoslav rhetoric failed. The anti-Serbian, radical core of their support base has made their true agenda clear.

Now, the leaders admit it: nationalism is just a tool - discarded once it’s no longer useful. They don’t care who rules Serbia, so long as he’s a technocrat loyal to the EU.

Is this a 'student uprising'? Only the young and naive imagine themselves capable.

It’s regime change wrapped in now overtly EU slogans, and the Serbian people are the target.

XF

Subscribe @NewResistance