Репост од пре годину дана.

Да поновимо градиво

https://news.1rj.ru/str/nmktelegram/4215

https://news.1rj.ru/str/nmktelegram/4216

ЧУВА ЛИ НЕКО ГРАНИЦУ ПРЕМА БУГАРСКОЈ?

Владимир Штимац данас на свом лајву на Инстаграму
сваких пет минута позивао људе који гледају да тагују стране медије.

Нека ми неко објасни шта је била поента тог позива.

Кад су страни медији икада помогли овом напаћеном и изгубљеном народу?

Лепо сам вас питао и нисам питао случајно!

У безречици сам и осећам сусрамље

https://n1info.rs/magazin/lifestyle/izabrana-nova-najbolja-srpska-rec/

Ћирилица на Првој нема душу, неки модернизам, минимализам, ЛЕД светла, превише озбиљности. Хеппијев студио је био врхунац, осетиш топлину када гледаш, ту је ушушкана естетика са прстохватом традиције и боје које пријају твојим очима, Марић збија шале и потпирује ватру, нема Шешеља да баца форе на које се бабе у публици иза њега смеју, нема Ћирјаковића да прича како је поништен од стране културно деконтаминираних, нема Бокана да нас уз ватрени говор подсети како је још од времена Милошевића био забрањен на телевизији, нема ДрДраПе-а и редовних гостију са Актуелности који ти враћају сигурност у срцу када по стоти пут кажу како је Украјина пред капитулацијом а Руси излазе на Дунав..

Хрвати: Срби нас спрдају, то није истина!

Исто Хрвати:

https://youtu.be/GNvH7OO82Lg

Системи видео надзора Лувра били су заштићени лозинком „Louvre“ - медији

@dobrojutrozemljomoja

ЕУ је пут рата, тамо смо у друштву историјских губитника. Уколико се убрзано укрцавање на ЕУ Титаник настави, извесно је да ће једина стварна интеграција бити она кроз такозвани војни Шенген — систем унутрашњег пролаза европских трупа и технике без ограничења. Другим речима, Србија би могла постати транзитна зона за војну логистику будућег источног фронта.

Та перспектива подразумева и нешто више од пуке политичке подређености: она укључује економску мобилизацију — рад домаће војне индустрије у више смена за потребе „европске безбедности“ — и потенцијално учешће српских држављана у европским војним структурама, формално добровољно, а суштински под политичким притиском. Можда и по који Србин (не)радо оде у европске војнике.

Ствар је прилично јасна на слици бр. 2, ми смо део пројекта Четвртог Рајха - Са доласком Трампа и редефинисањем америчких приоритета, Брисел је фактички добио одрешене руке од Вашингтона — бланш карту — да унутар Европе успостави јединствен, ратно мобилисан консензус. Републиканска администрација традиционално је мање заинтересована за Балкан, што ЕУ омогућава да без већег спољног надзора обликује регион по сопственом нахођењу. За такав пројекат потребне су владе које су довољно слабе, уцењиве и идеолошки подобне да прихвате све — од политичко-економског условљавања до безбедносне интеграције. Бриселу није важно како ће се до консензуса доћи: било путем институционалног притиска, „обојених револуција“, или кадровских елиминација путем отварања фиока — резултат је једино што се рачуна.

Е сада, ја ништа не инсинуирам. Поставља се, дакле, питање где се у свему томе налази Београд. Да ли званични Београд, по устаљеном колонијалном рефлексу, настоји да испуни све захтеве и пре него што буде притиснут, или покушава, по узору на Будимпешту, да издејствује бар минимум маневарског простора у оквиру своје ограничене суверености? Да ли се Србија креће путем Мађарске — која брани остатке политичке самосталности — или Молдавије, која добровољно пристаје на позицију периферије зарад дана више на власти? Да ли је наше руководство у инфантилном друштву Маје Санду, Пашињана и Зеленског или је у друштву Кобахитзеа, Траореа или Мадура? Процените сами да ли ће и колико бити тешко са овом гарнитуром у Немањиној да се тај консензус постигне, па онда на основу тога закључите да ли Европа ради о глави Вучићу.

Можда вам помогне чињеница да ова власт није увела санкције Русији, можда вам помогне чињеница да је Србија под овом влашћу постала држава чланица мега-пројекта Појас и Пут, за који данас падају редом владе широм Азије. А можда вам помогне чињенице да смо увели санкције Асадовој Сирији 2019. године, да и даље санкционишемо браћу Белорусе и брата Лукашенка, можда помогне чињеница да Вучић жели да испразни војна складишта Србије и да их у име ЕУ Бафомета сручи на главе наших руских савезника у ЛДП хистеричном маниру. Можда вам помогне одлагање или пристанак на копање Рио Тинта (и у случају заузимања става о ОР и заузимању става да је бриселска мерионета), можда помогне бриселски, вашингтонски и охридски споразум. Можда миграциона политика.

Да ли Европа „ради о глави“ Вучићу? То зависи од тога да ли је Вучић већ постао део тог система, или је још увек његов објекат. Али суштина је да ЕУ не трпи неодлучност: у времену када се формира нови источни фронт, чак и привидна неутралност третира се као непослушност.

Ко ће га знати, ја не сигурно. Неко много паметнији од мене свакако. Не нудим одговоре, само оквир за размишљање. А то је, уосталом, и улога аналитичара — да оријентише мисао, а не да намеће закључак.

(Слике у коментару)