Цео свет се спрда

Централно спомен-обиљежје у Бањалуци палим борцима за слободу Републике Српске са уписаних 25 830 имена
❤️🇷🇸🫡

"Република Српска је жеља Срба западно од Дрине да живе као Срби" рече мој пријатељ, Слободан Владушић. Како тачна а једноставна истина!

Драги пријатељи, свима да нам је сретна Крсна слава и Дан Републике Српске! У годинама које долазе да славимо и да се радујемо нашој држави!

Нико те још није могао покорити
Крила твоја није могао сломити
Због твоје поносне истине старе
И храбрих јунака са Козаре



Срећна рођендан Републико Српска
https://youtu.be/Uf8_LY0Nev4?si=Yt5WXka9CQItUPjT

Теслић 🇷🇸

Добој.

Решење за проблем Гренланда које иде у корист Данској

@ sanjeevpandit4079 (ИГ)

А село нека прича

Један класик

Кад је реч о Ирану, десница се, по ко зна који пут, појављује у улози поуздане десне штаке либералне левице. Испада да им, ни њима ни њиховим стратешким узорима у Вашингтону и Тел Авиву, заправо не смета ни хиџаб, ни положај жена, ни демократски дефицит — осим, наравно, када је реч о политички неподобним државама. Ако је проблем заиста у слободи, зашто онда изостаје и најблажа критика Саудијске Арабије и осталих заливских монархија? Како тамо чудесно не боде очи мањак демократије, вишак религијске ортодоксије и хронични дефицит личних слобода?

Одговор, само можда, почиње од сусрета на USS Quincy после Другог светског рата, где је склопљен један од најуспешнијих аранжмана модерног империјализма: војна заштита у замену за нафту и трговину у доларима. Од тог тренутка Саудијска Арабија, уз још неколико кооперативних монархија, постаје нешто попут стационарног америчког носача авиона на Блиском истоку. И управо та чињеница, уз извесне симптоме геополитичког Стокхолмског синдрома, објашњава зашто је критичка оштрица коалиције деснице и либералне левице прецизно усмерена искључиво ка духовном вођству Ирана.

Остаје, међутим, једно практично питање. Да ли је та иста пометена коалиција спремна да брани белу, кришчанску Европу од милиона избеглица које би неминовно произвео распад Ирана у још једну расцепкану, про-западну колонију? Да ли су спремни да прихвате ту цену као колатералну штету повратка аутоколонијалне династије Пахлави, која тренутно са безбедне дистанце из Мајамија подржава протесте? Јер ти исти мигранти, од којих се данас реторички брани „пресвета Европа нација“, не би ни напустили своје домове да није било америчких империјалних ратова на Блиском истоку — ратова вођених, узгред буди речено, у корист оног истог Израела чију политику сада здушно подржавају у нади да ће Иран доживети коначан слом.

Тако добијамо занимљив интелектуални перпетуум мобиле: једни бране Европу од миграција које су директна последица империјализма оних које данас подржавају у Ирану; други бране мигранте, декларативно су против Израела у Палестини, али без проблема стају уз Израел и САД у пројекту „дехиџабизације“ Ирана. Шизофренија, али са моралним сертификатом.

На крају, проблем очигледно није у верској слободи, демократији или слободи медија. Проблем је отпор. Проблем је чврста рука која одбија да буде сломљена. Проблем је суверенитет — и непријатна чињеница да постоје државе које још увек не пристају да буду експлоатисане од западних колонијалиста, макар и у паковању људских права.

Ево клетве!
Пожелео јавно победу Фидеса на изборима.
Нисам дуго пратио и не знам да ли је парна, али ако није, Фидесу је одзвонило.

Тежак овај Јануар