Најаваљене промене у школству само су спровођење наређења из Давоса која се наравно не могу спровести ако народ не буде желео. Међутим, народ већ дуже сматра да су школе и образовни кадар непотребна рупа у буџету, да је све вишак и на штету па тако и стручног кадра има све мање.
У сваком случају, сви који хоће врло лако могу да виде да су резултати оног што би требало да је образовни систем уз тек по неку мрвицу васпитног, пропаст која штанца вуковце и још боље – производи родитеље вуковаца и да је та пропаст управо последица „модернизације“ коју ће ова полуписмена државна управа, од све прилике, да спроведе до оног што ће бити крај тог образовног система.

Традиционално и класично образовање је никад протребније, ма шта неко мислио о томе.
За оне који не знају или се праве да не знају – традиционално и класично образовање не подразумева батине и клечање на кукурузима мада ни ту нема бриге јер и кукуруза је у Србији све мање.

Човек који не може да прочита дужи текст губи способност повезивања узрока и последице и идеалан је за манипулацију – нема пропаганде коју му не можеш подвалити. Док „елита“ из Давоса својој деци даје класично образовање, наша деца се ограничавају на екране и допаминске петље при чему губе способност за дубоки рад и сад када смо то у Србији коначно детектовали, ми нећемо радити на томе да се деци врате отете способности него ће се стечене лоше навике и поремећаји гајити и хранити, за почетак моронском идејом о часовима од пола сата. Нестручни кадар који своју некомпетенцију покрива поклоњеним оценама и подстицањем варања на проверама је увелико наметнут и фаворизован.

Овдашња жгадија радо спроводи све агенде јер је необразованим и когнитивно осакаћеним народом најлакше владати. Ако народ не може да прочита три реченице, он не може да прочита ни закон, ни типик, ни историју, па чак ни да препозна када му се „свој на своме” сервира као маркетиншки трик.

Традиционално образовање ће ускоро постати облик гериле. Оно више није само стицање знања, већ чин отпора. Када научиш дете да прочита књигу од 300 страна, ти си га заправо наоружао против тог истог Давоса.

Класни сукоб увелико прераста у сукоб мислећих и дигитално хипнотисаних.
Будућност неће припасти онима са најбржим интернетом, већ „аристократији духа” која сачува способност дубоке пажње. Док елита из Давоса пројектује свет у којем су широке масе сведене на ниво когнитивних инвалида способних само за конзумацију кратких садржаја и извршавање наредби, образовање по класичном моделу постаје најопасније оружје отпора.

Те елите нису случајно ту где јесу; оне су своју моћ изградиле на познавању психологије, историје и механизама контроле. Да би им се стало на пут, није довољан само бунт, већ интелектуална равноправност. Снага да се одбије „линија мањег отпора” тј. одбијање да ти алгоритам жваће мисли заправо је једини начин да човек поново постане свој на своме. Ко не влада својом пажњом, не може да влада ни својом судбином, а камоли државом

„Елита“ није глупа и необразована, него зла. Не можеш их победити глупошћу и необразованошћу, колико ти треба доброта толико су ти потребни и мудрост и знање иначе немаш ништа.

🖼️ Сократова смрт, Жак-Луј Давид, 1787.