Као свако мушко дете деведесетих, одрастао сам уз акционе филмове који су сад мање више заборављена уметност. Јебига, ови Џон Викови, Ричери и остали ми се не свиђају јер мислим да иду уз длаку новијим генерацијама. Види ми курца, лик кренуо у геноцидални поход јер му је неко рокнуо пса. Ајде иди то продај they/ them генерацији, а мени дај Универзалног војника и вијетнамског ветерана Џона Рамба који каутеризује рану барутом из метка.

Јесте да смо навијали за Рокија када се бије са Аполо Кридом или Иваном Драгом, ал брате мили барем нисмо навијали за Југославију у Монтевидеу у мечу у ком смо знали исход. Легенда каже да кад се први пут емитовао филм на РТС-у да је цела Пазова одјекивала кад год је наша репрезентација дала гол. Ко каже да нисмо најјачи народ нек попуши курац. Ко ономад кад су се скупљале паре за Касандриног адвоката или Есмералдину операцију очију. Ви млађи се тога не сећате, ал моја баба у летњој кухињи и дан данас има постер где се грле Касандра и Луис Давид са погледом у даљину.

Филмски програм у то доба је био доста квалитетан захваљујући неком Роберту Немечеку чије име знам јер сам на Пинку одгледао милион филмова који су се завршавали његовим именом као филмског уредника. И наравно видео клубовима и пиратеријом, јер чисто сумњам да смо плаћали лиценце за све то.

Мој ћале, као просечна бумерчина са свежим и добро потиснутим траумама из Вуковара, гутао је све те акционе филмове као наше курве говна кад оду у Дубаи.

Тако сам ја, ни крив ни дужан морао да попушим неку верзију америчког сна, ал у домаћем издању. Знате оне зајебане очеве из филмова који оће да децу науче вредност новца и онда им нађу посао преко распуста да зараде неки свој динар. И тако сам ја завршио цело лето после осмог разреда у перионици тепиха. Што би било океј да су ме плаћали 8$ на сат као што су плаћени у Америци, а не петсто динара на дан где ми оде 150 на доручак. Ал јебига, боли ћалета курац за тај податак, а и ако ћемо да будемо искрени, реално није он ни знао у то време колики је минималац код њих. Добро, имао сам да се чипим за пола пакета траве и крмачу пива, што остала деца и нису могла, тако да је то било топ.

Кад сам уписао средњу, онда је лето постало прави хц и пошто сам одма успео да паднем на поправни из математике, завршио сам на послу у рециклажном дворишту. То је оно где Цигани доносе картон, флаше, метал и остало, па онда се све то ставља у пресе, праве се бале и шаље даље. Укратко речено, посао који баш није био да се хвалиш код риба у тинејџерским годинама, ал барем је био скок са петсто на сома дневница и отварале су се нове опције које опет нису имали моји вршњаци, а то је да сам најзад могао да се навучем на хероин. Не, нисам се навукао на хероин, ал опет то је захваљујући томе што је био толико присутан тих година код омладине да си морао да будеш имбецил да гледаш ликове који слинаве из свих отвора на телу и носе дуге рукаве у августу и опет да се навучеш.

Морао сам да напишем оволику причу као увод у следећа поглавља рада са Циганима које је трајало добрих пар година. Па ћу ових дана написати наставак, таман да се присетим свих шокова које су ми приређивали.

Е и хвала вам што читате и за похвале у коментарима, знам да ово пишем за мало људи, ал опет дође ми као неки дневник и подсетник да не заборавим све те ствари, јер су ме године дувања и алкохола учиниле менталним кепецом.

Настављам причу са циганима после две недеље и то само зато што сам добио још јачу, па реко да испоштујем ово што сам обећао док не напишем нову.

Као што сам рекао, радио сам не знам колико лета у том рециклажном дворишту што је фенси име за одлагање и сортирање смећа. Ћале је био запослен ту као неки менаџер Папир сервиса Умка и ја сам имао невероватну част да ме малтретира за сићу и као учи као неку лекцију о зарађивању. Класична бумерска глупост у коју само они верују. Као сад ће то мене да научи о вредности новца, устајању раније и редовном послу. А реалност је да ми је све то толико смучило "праве послове" да откад имам тај чувени прави посао гледам да избегнем фиксно радно време или бар да могу сам да га коригујем.

Посао се састојао од разних ствари, тј био сам класичан играч са клупе тима бетон лиге. Где фали позиција ту сам да ускочим. Да ли је то рад за пресом, вожња камиона, качење контејнера, мерење отпада или оно најбоље - рад у канцеларији и куцање отпремница. Најгоре је кад радиш у камиону и идеш да качиш рециклажне контејнере по граду и молиш се Богу да нећеш срести некога кога знаш. Да да, сваки посао је поштен, ал кога боли курац за то кад си тинејџер, причајте то некоме ко нема леба да једе.

Е сад кад знате природу посла, јасно вам је да сам био окружен циганима 24/7. Генерално је то окружење плакање од смеха и оно што ми је најјаче са њима је иако су тешка сиротиња и упаљен им је сурвајвал мод од рођења, стално је нека спрдња. То додуше је превртљива ставка, јер и када варају, варају уз осмех. Сад ти њега виђаш сваки дан, зове те газда газда шефе, мериш то ђубре, попричате, он баца форе како бије жену хехе хиху и зајебе те на крају. Знам како звучи то зајебе, ал то су пресмешне преваре, јер ми причамо о времену кад је кила картона била 3 динара. И сад он догура или довезе на приколици 300 кила, ти премериш, дођете на наплату и питаш колко беше било, он одговори 320. Значи зајебо те за 60 динара. Нема проблема пријатељу, осмех који ми набациш на лице вреди више од тих 60 динара.

И тако је било сваки дан, мене је у принципу болео курац за тих 10-20+ динара, ал кад неко други мери узме да се расправља са њима, па буде непријатно.

Свакако, то су шок приче и ликови, сад кад бих ја вама рекао да сам имао цигана са једним оком који је долазио сваки дан са шеширом, у прљавом оделу и на бициклу ви бисте рекли да лажем. Ал то ћете свакако рећи, па кога боли курац, а ја вам гарантујем да је тако било. На бициклу је могао да донесе колико је могло да стане, јебем ли га, око педесетак кила, а прекопута дворишта је била кафана са ракијом од 20 динара, па је то могло да покрије. Доктор је извлачио картон из контејнера који су намењени за рециклажу, тако да би свакако завршило код мене, ал ко да је то битно.

Долазим до приче. Значи у том огромном дворишту поред планине картона, флаша и пластике, је била и планина метала, углавном бакра. Током година је полиција долазила небројено пута, рецимо једном недељно. Најчешће због шахтова. Шахт има око педесет кила, а педесет кила бакра је добра кинта. На крају смо морали да престанемо да примамо шахтове, а пандури су тражили од нас и да их зовемо чим се појави неко са њим. Наравно, то нисмо радили. Јебига јесте ПОПРИЛИЧНО опасно да возиш кола и упаднеш у шахт, ал код сарадње са полицијом мора да се повуче граница.

Значи у принципу све сумњиве ствари су морале да се одбију, јер мурија дође и копа по оном ђубрету и мош најебати ако и кад нађу. Ал неке ствари нису могле да се провере да ли су стигле ту нечастивим путевима, као што је нпр жица. Она бакарна жица што иде на огромне котуре пречника метар и по. Јебига кад исечеш свака је иста, па како и да знаш.

Е сад, градило се ново крило болнице на месту где је био паркинг који је завучен, а ти котурови су остављени на милост и немилост, ваљда уз помисао да је огромно и тешко и не може да се изнесе. Ал не лези враже, можда не може да се однесе, ал дефинитивно може да се исече.

Наравно, као за сваки профитабилни посао постоји монопол, у овом случају ЦИГАНСКА БАКАР МАФИЈА. Поменутих је било две у граду. Али пошто је ово било иза болнице која није популарно место међу циганима, нису још сазнали за постојање новог извора новца.

Један мали цига је одлучио да свако вече иде тамо и насече колико може да понесе и кренуо да штека у циганмали код себе у кући. Једно вече док се враћао кући неко га је видео да уноси у двориште и одрукао. Сутрадан су му упали у двориште, ишамарали и однели све што је имао.

Заклео се на освету легендица и сутрадан отишао код друге мафије која је јача и рекао им да зна где има ~тона бакра и да ће им рећи ако поделе. И исприча он како су га ишамарали и малтретирали. Упадну код њих, пребију их лопатама по леђима Црна река стајл уз све повике "ОД ДЕЦЕ КРАДЕШ" и "ДЕЦУ ТУЧЕТЕ", узму им онај сав бакар и стрпају у Тамић.

Дођу код мене сутрадан, мали ми све каже све како се десило, поделе паре предамном и оду срећни и задовољни. Ја га питао јел се боји да ли ће они први да га вијају сада, каже не смеју кад га ови бране.

Пар дана касније је опет почео да долази са бакром са градилишта, јер наравно није никоме рекао одакле му. Легенда. Узео и јаре и паре.

Треба с времена на време подсетити се овога, јебени Теша

Уф, какав специјалитет имам за вас, long overdue што би се рекло, знао сам причу мало након што је изашла вест, ал нема везе, ванвременска је.

Вероватно се барем неки од вас сећају вести од пре месец-два, како је направљена Фејсбук страница Четнички покрет Република Српска која је уз слике маторог брадоње у војничком оделу са реденицима на грудима писала како би клао турску децу, пио крв, убијао за РС и разна срања. Шатро у његово име, тј као он то пише. Иначе, ако нисте препознали, тај исти матори је са оне чувене слике где четник са капом и брадом држи нож у устима.

Игром случаја, матори Брба (његов надимак) је из села моје кеве, па га знам. А другом игром случаја оженио је од мог другара жене мајку. Знам, знам, компликације, ал пратите сада.

Брба је четнички војвода. Сремачки четнички војвода, јесте, не пије воду, ал ако је могао Шешељ, што не би могао Брба. Наводно је титула коштала једно прасе, барем се тако прича по селу, јер на ратишту није могао да је добије, пошто је успео тамо да се задржи неке три недеље, док није стао на мину коју је преживео са лакшим повредама и вратио се у Србију. Од тада прима фину инвалидску пензију и има неких проблема са алкохолом с времена на време. Генерално, Брба није лош човек, нити ја имам намеру да га блатим овиме, само јебига, чињенице су чињенице, а зачине причу.

Идемо даље. Брба има ћерку из неког од прошлих бракова (не знам колико их је било) која је израсла у праву сеоску курвештију која је успела да затрудни са 16 и то јој је постала замена за личност. Након прве трудноће и пар domestic violence инцидената са мужем, побегне она одатле и дође да живи са Брбом и новом женом. А та кућа, пуна среће и весеља, имала је два-три брата у њој и сви су успели са њом да поделе постељу. Добри момци, знам их све, једно 20 година робије сви заједно имају, од допа преко ножева, оно наше знате већ.

Смори се ћерка и врати се назад у неке Павловце, немам појма, није ни битно, код тог мужа, добије још једно дете и сад та деца имају фазон 5 и 10 година.

Настави она свој срећни брак, направе заједнички профил на фејсу, заједнички профил на тиктоку, све како доликује и почну она и муж да се дописују са неком Босанцем, камионџијом. Одлуче да га позову 30.12 прошле године код њих кад се буде враћао са своје туре и муж, ком се он толико свидео, одлучи да окрене јагње са њим, јер је човек муслиман јелте. Угосте они њега, запију се, поједу јагње, ал на крају вечери кад су испраћали госта, Брбина ћерка оде да закључа врата и... па, нестане наравно.

Већ унапред неко време је имала договор са камионџијом да ће да побегне код њега у Босну. Оставила децу, малтене без кофера је села у камион и нестала. Да, остави децу дан пред Нову годину, јер ко их јебе.

Да се породица у потрагу и најзад је лоцирају негде у Босни. Кад види курца, на сликама није више њено име, него се зове Емина. Муслиманска ношња, променила веру, цео гас.

Ту Брба изгори јер му је јелте нарушена четничка част и крене да их спамује на фејсу онако како прави бумер само зна, уз најсочније псовке и претње.

Али, лукави Муслимани нису дали се застрашити и скину све његове слике са фејса, Равне горе и где год су могли да их нађу, направе горепоменуту страницу Четнички покрет Република Српска и почну их качити уз оне описе.

Виде то портали типа Санџак.ба и остало је историја. Брба је наравно завршио на испитивању у полицији, ал чак ни пандурима није требало дуго да извале да тај лик није у стању да направи Фејсбук страницу.

Брба апдејт!

Вратила се Емина у кућу код Брбе са својим новим момком/ мужем пре пар дана и тамо је дошао (((стари))) муж да се најзад суоче и расправе у вези деце и наравно да су се потукли.

Брба их је обојицу покупио за крагну и избацио на улицу.

Испоставило се да ипак Еминина фамилија није направила страницу и писала све оно, него........................ Рогати муж.

You can't make this shit up.

Мислио сам да је физички немогуће да ми се цело тело најежи од кринџа, ал ето Муње 2 су то успеле, филм је како моја баба замишља да неко изгледа кад је дрогиран, кад је лузер, дијаспору у Бечу, једноставно можда нешто најлошије што сам гледао икада, а гледао сам Небеса од Срђана Драгојевића.

Не знам у колико делова ће ово да буде, ал вежите се и припремите за епско срање. Да бих вам дочарао о каквом лику ћу да причам, морам да се вратим у основну школу и прво бацим једну моралну дилему о којој нисте мислили веома дуго.

Ту негде око петог шестог разреда, кад девојчицама крећу да расту сисе и ми да примећујемо облине, дечаци су се делили у три групе. Први су ови што их ватају, трче около, ударају по дупету и беже, други они нормални што су сконтали да се стварно не праве да им то смета и не прија им пажња у том облику и они трећи што би јако да их ухвате за дупе и маштају о томе, ал не зато што капирају да им не прија, него јер би их девојчице реално пребиле. Знамо какви су то ликови. Ал зато ће они да дркају курац на часу у задњој клупи кад мисле да нико не гледа.

Сад могли би да причамо о том феномену, ја лично сад из ове перспективе са својих тридесет година поприлично сам сигуран да можда једна у сто је заправо желела да буде жељена на тај начин. Ситуација је веома јасна, кад размислите о томе. Ко је боље пролазио код риба касније у животу? Ови први или други? О трећима нема потреба ни да размишљамо. Јебига, желели то да признате или не, ниједна која је сатерана у ћошак и ватана од руље мушкараца касније није желела ишта са било којим од њих. Није до њих, до вас је.

Е сад, ови трећи. Не желим да кажем да су у том погледу гори од првих, јер ипак нису наносили трауме девојчицама, ал и даље нису имали среће код жена. Хронични мастурбатори, емотивци, неретко уметници и на физичком увек бирани последњи за фудбал. Не знам да ли то све звучи као да су стопроцентно лоши људи, јер то дефинитивно нису, пошто кад бих судио свима по девијацијама, где би то мене стављало, а не сматрам себе за лошу особу.

Особа о каквој је прича је трећи тип, зваћемо га Коле. Вечито напаљен, заљубљен у сваку, све би јебо, не бира, ал и даље шупља прича, не дешава се ишта.

У другој години средње, ортак из разреда каже како је сад уписала нека сеоска дроља коју зна и да може да нам заврши да нам свима попуши у вцу. Ми фала Богу пристанемо, а другарчине какве јесмо, поведемо и Колета да му учинимо услугу мало да испразни јаја у нешто ван чарапе и већ те недеље на задњем спрату после шестог часа прве смене чекала нас је црвенокоса сељанчица у белим панталонама. Током целе недеље нико није веровао да ће то стварно да се деси, ал Боже мој, наравно да ћемо да дамо шансу таквој акцији. Улазимо у вц, први иде организатор, поздрављају се и ту се рукујемо и она му одма говори "Ајде ти први, ипак се дуже познајемо хехе". Вц је био онај класичан школски, прво иде просторија са чесмама, а онда друга где су писоари и кабине. Њих двоје су били у том другом делу, као су затворили врата и ми смо изашли. Врата наравно нису била скроз затворена и ми смо могли да воајеришемо и да се уверимо да се то стварно дешава. И стварно се дешавало јеботе. Ништа, ми смо даље одредили распоред уласка са папир, бунар, маказе и сва срећа, Коле је био задњи. Не могу тачно да објасним зашто је то било битно да он буде задњи, ал било је. Један по један смо улазили и излазили, успут смо плакали од смеха, јер јелте ситуација је била поприлично комична и чекали смо остале ту код чесми. Коле је умирао од нестрпљења и понављао стално да се нада да се неће предомислити док не дође ред на њега. И није. Дошао је и тај моменат и ушао је брат мој и одма јој је крнуо жваку. Јебено је попушила пет курчева на његове очи што му очигледно није сметало, а неки мој доживљај је био да се он толико напалио од гледања свега да је морао да буде тотално инволвиран у чин првог пушења курца. Дигао јој је мајицу, испале су сисе и нисам сигуран, ал мислим да их је тад први пут уживо видео и извио се уназад као коса црта, једном руком јој дрпа сисе, другом се придржава, искривио главу да може да има бољи поглед на целу ситуацију, очи укинезио и... напућио усне. Баш их је онако... жвакао. Ја не знам како је она наставила цео процес, јер смо ми на ту сцену попадали од смеха. Не знам ни да ли могу да дочарам како он изгледа у том тренутку, ал прочитајте ту реченицу опет и замислите.

Мени смешно.

Све се то завршило, на крају смо јој се уљудно захвалили и свако је отишао својим путем. Коле јој је тражио број после, ал му није дала. Наравно, успео је касније да намоли организатора да му га да. Смарао ју је данима да се виде, ал није хтела. Не знам шта вам то говори после овога свега. И ту први пут креће да се испољава његово сексуално лудило, које ће ескалирати у неким од следећих постова. Боли ме курац да ли вам је ово вулгарно, сељачки, како год, а ако је тако, можда да не читате следеће приче које ћу објавити са Колетом.

Журка тек креће, видећу да вечерас или сутра раније објавим даље.

И ето, јебига, пролазиле су године, а Коле и даље није јебао и најближе сексу што је имао је било то пушење у вцу. Почео је баш хардкор да пије, што знам да је смешно рећи за једног средњошколца, ал то је ишло до мере упишавања у кревет. Сећам се једном после града дошли смо код мене нас пар да гледамо филм, он је заспао и пробудио се упишан. Годинама касније кад сам га питао који курац је са његовим пишањем у кревет, да ли то ради несвесно, одговор је био не. Рече да га пробуди пуна бешика и мрзи га да устаје и само пусти и каже мммммм, топло свуда. Луд лик. Тих година дешавало му се да у граду пијан почне неконтролисано да плаче, јер су сви другари јебали сем њега и како то није поштено, јер би њему највише то значило. Наравно, то му није помагало да добије пичке, јер нико не воли да види момка који плаче за истом. А што се цугања тиче, исто се сећам кроз маглу његовог пијења остатака из свих чаша на столовима. Да, не само нашег стола, него било ког који је био празан и имао чаше на њему. Дође, види да ли има нешто и само истресе у уста. Није све само црно било кад се напије, пошто је желео да буде глумац (зли језици би рекли логично), умео је да рецитује и глуми сцене из филмова и знам да рецитовање звучи доста кринџ, ал он је чинио да то заиста не буде.

Нас двојица смо избачени из школе, а то је посебна прича за неке друге прилике и нажалост, завршили смо у Руми. Нећу да кажем најгоре место на планети, али место које је остало у осамдесетим и где је 80% мушкараца из разреда свирало гитару. Што и не би било лоше да нису сви носили МАРАМЕ као Тифа и свирали Парни ваљак. Ја лично немам ништа претерано против екс ју рока, ал против скотовских бендова попут Парног ваљка, Плавог оркестра и Црвене јабуке итекако имам. Фуј, пи. А њих је то радило. И брате не да ли их је радило. Оно, могло је да се добаци максимално до неког Ману Чаа или Гранда двехиљадитих, ал доста тешко.

Него да се вратим на Колета и догађаје. Са нама у разред је ишла дотична Маца. Маца је била моје висине, значи добрих метар осамдесетпет и тукла је сигурно јаких 120 кила. Ја јебига не знам те називе фризура, шта је минивал, фигаро (нисам сигуран ни да ли је фризура), ал имала је равну косу која се увијала на крајевима, младеж поред усне и оне порнићарске црвене наочаре што су ишле у шпиц на крајевима. Комплекс је била страна реч за њу, кројила је одећу по мери и то су увек били неки допичњаци и минићи, а неретко је успевала да стане и на штикле. Ма јебена легенда, веома духовита и шармантна, ал због тежине и своје огромности није имала успеха са пази сад, вршњацима. Ал то није значило да није имала успеха код свакога. Маца је извалила да нормално свака рупа има закрпу и момке је налазила преко СМС порука касно на ТВу где је културно писала цео фазон - корпулентна млада дама из Срема тражи момка за виђање. И фетишари су је, мало је рећи, облетали.

На једном од осамнаестих рођендана где сам ја себи дао задатак да надувам целу мушку популацију Руме, Коле је имао други план - Мацу. Седели смо сви заједно у неком одвојеном сепареу и у једном од одлазака у ВЦ срео сам Мацу испред која се суздржавала да не повраћа, ал није могла да уђе у женски, па је улетела са мном у мушки и док сам ја пишао у један писоар, она је у други повраћала. И брате, на који начин. Ставила је једну руку на писоар, онако упишани и гадни писоар и онда исту ту руку гурнула себи у уста да би се натерала да поврати. Јебо маму каква сцена, мука ми је кад се сетим. Завршила је шта имала, ја кренуо да се мувам по локалу и кад сам се вратио на наше место, Колетов језик се увелико мешао са милионима ДНК информација из писоара у Мациним устима.

Нисам желео да им сметам, као ни остали људи у сепареу и наставили смо разговор како то и бива, ал после неког времена нисам могао да не приметим руку која чини јако брзе покрете. Брат мој Коле је покушавао да гурне Маци руку у гаће, ал пошто гомила сала у утегнутом минићу то није дозвољавало тако лако, морао је да заукава руку и пробија се до доле. И то је трајало. Брате мили, он је вадио руку и забадао је доле покушавајући да допре до пичке једно 15 пута. Не зајебавам се. Значи извади руку, подигне је изнад главе и правац гаће. Не може, идемо опет. Било је немогуће да сви присутни то не примете и кренули су да урлају од смеха. Маца се постидела и натерала га да престане.

Ја никад нисам имао ситуације са дебелим рибама, никад ми није било јасно како могу да им се рашире ноге толико да бих ја стао између, али и не само ноге, да ли могу да им раширим гузове да га гурнем, то је остала за мене мистерија и искрено немам неку жељу да сазнам. Мада, сада је и касно. Што, ако сте пажљиво читали прошлу причу, знате да Колету то није био проблем. Он је стварно био у фазону да жели све да јебе. Сећам се да сам га једном испитивао и наводио све могуће жене да ли би јебао и на сваку је одговарао да. Ма оне најгоре што можете да замислите, од бркате теткице у школи до проститутке на аутопуту, одговор је био да.

И јебига, ето несретни Коле ни тада није успео да пипне пичку. Хвала Богу, то се променило на следећем Егзиту.

И даље је време пролазило Колету без секса и он се претворио у хроничног мастурбатора. Јебига, не јавног наравно, мсм, не барем да се ја сећам, а чак ни да га је вадио из зајебанције кад се напије ко што су неки знали. Једноставно није био тај лик, ал веома добро памтим разговор где је рекао да му је просек дркања дневно 7+ што и даље мислим да није измислио, јер човек можда јесте био много ствари, ал није био лажов. Памтим и ту фацу замишљену, као да никада није размишљао о томе колико дрка и сад кад је најзад сконтао која је то цифра, као да у тренутку изговарања капира да је мало превише. Јесте да смо били тинејџери, ал да је то некоме дневни просек ипак нећемо да се зајебавамо да се онда претвара већ у неку врсту хобија. Па мало уз порнић, па читање еротских прича, па машта, јебига кад ти нешто окупира пола дана, мораш да га зачиниш.

То је било неко лето и Егзит, јебем ли га које године, доба др Милана Зарубице који је шаком и капом делио своје производе по Срему и Новом Саду, а тврђава и даље није била инстаграм популарна и самим тим није била привлачна људима који нису плански долазили да нешто слушају. А тим мислим и на ове у поткошуљама што иду само на денс или ас.фм стејџ, а и на оне у штиклама и шеширима. Људи бре умирали са иглом у вени у вцу. Носталгија бре. Тооооо је било право време, а не сад тикток и they/themovi. Шалим се наравно, није све било некад боље, ал морамо бити и реални да неке ствари и јесу. А Егзит је био једна од тих ствари.

Него, како то обично бива, погубили смо се и ујутру налазили на оном стејџу између мејна и арене са леве стране степеница, јеби ме ако могу да му се сетим имена, а требали смо да идемо гајбама. И чекамо Колета, и он као у филму, излази из облака црвене прашине и са њим мала, мршава фигура са црним качкетом. Како је прилазила и како смо је боље видели, одма сам изговорио ортаку "Види овог што вуче пајдоманку са собом", не мислећи да је стварно пајдоманка, него само рандом скот, ал сваким кораком којим се приближавала сам схватао колико сам заправо био у праву. Усукана вилица, неких 35 кила, бела мајица прљава од прашине и... Није имала једну патику. Касније нам рекла изгубила у шутки.

Ништа, он дошао само да се јави, да да кључеве од стана и пичи даље са њом, а ми својим путем.

Нестрпљиво смо га чекали у стану и нажалост због брзине доласка нам је било јасно да није јебао. АЛИ, пао је жешћи петинг и пајдоманка види чуда није дала пичке јер је добила. Боже, колко је он јадан био умазан од крви то је било страшно. Упро у њу ко у животињу, ал ништа. Договоре се они први слободан викенд да бане код ње у Београд и тад ће све бити како треба.

Да скратим причу (ако је то икако могуће), отишао је код ње следеће недеље и јебао. Боже, ја мислим да сам био срећнији од њега када се то десило. Организовали смо журку у то име и скупило се нас петнаестак, донели цуге и чекали причу. Сео је на под, ми око њега и шоу је почео.

Он је радио склекове да нам дочара како је јебе, гурао јој обе руке у пичку и дупе и додиривао се изнутра, па показивао рукама како то изгледа, па се душек одвојио од зида, и онда јој је гурао главу између да дрља о зид док он јебе отпозади и још гомила ствари којих не могу да се сетим. Ал сећам се да је цела прича трајала ко епизода Саут парка, јер је неко снимао на телефон испочетка све и да је видео био 22 минуте. И дословно је било епизода Саут Парка. Наравно, после свега исповедила се да је (((бивша))) пајдоманка. Врхунац доживљаја му је био када је отишла у вц да сере после јебања у дупе са отвореним вратима и он је све то гледао и гладио курац. Не верујем да је копрофил ил како се већ то зове, ал јебем ли га, мени то некако не би био врхунац.

После свега, кад су се растали нису се више видели. Није она хтела. Питам се зашто.

Дошло је време и за последњу причу о Колету због које сам и кренуо све да пишем, ал сам желео пре тога да дочарам какав је то лик и зашто његов чин који ћете прочитати има веома смисла. Хтео сам да се заврше дани жалости и можда да ухватимо мало смеха након свих ових срања. Мислим да нема потребе коментарисати превише, ал опет имам потребу да нешто кажем, иако нисам позван да то учиним, ал опет није нико. Нећу дужити, само се осврнути на сав шљам који исплива у најгорим тренуцима и покушава да окрене овакву трагедију на своју воденицу.

Свако Твитер говно и јавна личност је покушала да учини ова можда најгора два дана у историји земље као средство да изгура своју агенду и своје смрдљиво мишљење на видело. Једни су кривили западни утицај и вредности, други мурал Ратка Младића две улице од школе. Једни су кривили ријалити, други тикток, трећи Јужни ветар, четврти нетфликс документарце, пети слово Z. Не улазим у то шта је тачно, а шта није, јер то ни много паметнији људи од нас и вас не могу да знају. Само запамтите овај шљам, јер свако ко користи трагедију у своју личну корист је тешко говно и не заслужује секунд ваше пажње. А и много горе од тога, ал трудим се да смањим мржњу у постовима и у животу, па боље да се не упалим.

Ето, избацих и то из себе, па да се заврши сага о Колету, хвала опет што читате и мислим да добијате крај какав заслужујете.

Прву годину студија смо провели у Београду, још увек смо веровали у то друштво из средње најјачи гас, заувек ћемо се дружити и остале заблуде, ал Коле није био срећан. У моје време, значи Свето римско царство, кад ниси знао шта да упишеш идеш на правни или економски, јер ту ће увек бити посла. Тако ја заврших на економији коју презирем и дан данас (децо неиронично вијајте оно чиме желите да се бавите целог живота, небитно шта то било), а Коле на филозофском. Наравно, то му није био први избор. Још од трећег средње, покушавао је да се упише на глуму сваке године, безуспешно.

Живео је (у Београду) са рођеном бабом и колико ме сећање служи, тај живот није био лак 😂 сваког викенда је имала спремне купоне из новина и цене артикала, тако да је несрећни Коле морао да иде у шопинг бусом и да промени пет линија дневно да би баба успела да купи маргарин јефтиније за 5 динара негде друге. А нису били на ивици егзистенције, само ваљда досада. Сексуални живот му се није поправио, чак ни уз помоћ студентских журки и метрополе. А и чињеница да баба није примала госте.

Било је ту неких догађаја у том Београду, излазака са смарањем старијих госпођа, дружења са рахметли Џејем у раним јутарњим сатима, а једном смо око два ујутру налетели на Сергеја Трифуновића на Каленић пијаци како шета кера и довукли га у стан на буксну и партију ПЕС-а. Тад је још увек био Браца или Поп, а не Серж Трифо, па је то деловало доста кул. И стварно, руку на срце, испао је цар и заблејао са пар декинтираних студената у распад стану. Касније, јебига, знамо сви шта је било.

Друга година студија, Колету се остварује сан у упада на глуму. Добија дом, бежи од бабе, живот постаје цвеће и сва врата су му отворена. Није више Коле манијак и предатор, сад је Коле перспективни глумац, његова опсесија новинама и информацијама више није чудна, сад је припрема за све будуће улоге и људе које ће да глуми. А алкохолизам више није проблематичан, него је боемски стил живота.

И тако пролазе године, слабије се виђамо, некад налети нека студентска представа да нас позиве, па ми као то одемо да видимо, пустио је косицу, браду, добро се замаскирао, ал је и даље био стари добри прикривени манијак ког сам знао, само култивисанији. После тих догађаја се блејало са глумцима и неретко сам виђао његову руку како иде ка коленима и бутинама колегиница. Деловале су ми као и старе другарице из средње, отупеле и огуглале на те покушаје, па су смирено склањале шаку и одбијале његове покушаје. Нисам примећивао неку бојазан, јер на крају крајева, јесте био безопасан и знам како ће ово да звучи, ал то стварно јесте била нека чудна присност са његове стране и знаци пажње. Мсм, да, јебао би он њих све, ал то не мора и може да буде добар пријатељ и да им учини сваку услугу без поговора.

И нисмо се чули неко време и само је дошла вест до мене да је избачен са факса. Он није хтео да каже шта је тачно било, у чаршији нико није знао и чувало се као змија ноге. Годинама касније сам чуо од брата који је ишао на исти факс легендарну причу.

У трећој години, имао је испит, сад јебем ли га који, нека глума. Дошао је испред катедре и извукао питање на ком пише - пантомимом опиши себе. Имао је пола сата да се спреми, професор му је дао и он је напустио амфитеатар. Вратио се са три дневна листа и полутком вињака. Тражио је да се замени места са професором и седне за катедру, што је професор допустио. Сео је за столицу, кренуо да листа новине и успут пије вињак. Када је прочитао све новине и попио вињак, извадио је курац и издркао и свршио пред целим шокираним амфитеатром. Мало је рећи да је међу студентима био мук.

Вест је пукла на целом факултету и кренула је међу колегама петиција да се он склони са предавања, јер се не осећају сигурно у његовом присуству. Гомила гована ако мене питате, али јебига, такве ствари не могу да се игноришу, па ни код професора који чак нису ни желели да се то деси и одбијали петицију. На крају су дошли до компромиса да он не може да похађа наставу док његова класа не дипломира. Значи годину дана. Касније се вратио и дипломирао.

На том испиту, професор му је дао десетку.

Има једна прича са Колетом коју сам прескочио, а можда је и битна за доживљај тог човека. Нисам је прескочио случајно, јер ја као избегавам неко претерано откривање идентитета, ал у принципу боли вас курац да истражујете ко је он и ко сам ја, није као да чита превише људи ове приче, тако да иде прича.

Од прве године средње имали смо традицију коју нам је увела старија генерације у виду добродошлице да се сваки први дан школе напијемо. Ја не знам јел то нормално свима било, претпостављам да тих година јесте, сад не знам, нисам Марко Видојковић. Године те праксе су узеле маха, па се повећавало то циркање да би у трећој имали договор да пијемо сваки дан докле можемо. Наравно, додај на сву ту цугу повремену буксну на одморима. Јер смо јебига, били клинци, било је жутих картона у виду повраћања на часу, па су професори кренули мало више да обраћају пажњу на понашање ученика у школском дворишту. Никад нећу заборавити главу професорице српског која вири из женског вца јер се попела на вц шољу да нас шпијунира са речима "СВЕ ВИДИМ, СВЕ ЧУЈЕМ!". Звучи као неки спиноф Лајања на звезде.

Е сад, тај прозор женског вца... Није могао се затвори, него се само могао притворити. А нама је место за циркање и пре изласка и заправо увек било двориште средње, тј плато. Било је у центру града, а опет ван свега, таман да скокнеш пијан тамо где си намерио. Зими, кад је хладно смо знали да упаднемо кроз тај прозор и блејимо у ходницима или учионицама ако су биле откључане. И да, дешавало се то што мислите, ал зборница је увек била закључана. Увек. Добро, скоро увек. Али, зато смо знали да направимо неке друге глупости, омиљена ми је била пребацивање свих столица са спрата у једну учионицу и слагање до плафона. На крају смо их толико заглавили код врата да у понедељак кад су дошли сви у школу нису никако могли да то склоне, него је морала да дође брусилица да се одсеку ногаре столицама код врата и онда ваде једна по једна.

И сад, дође та трећа година и ми циркамо пре школе сваки јебени дан. Ако смо прва смена, долазимо у 7 у двориште, а ако смо друга већ у 11. То се заукава јер наравно рекорди су ту да се руше и стара зграда школе мора да се реновира и одлазимо сви на распуст од пет дана. Користимо тај ненадани распуст за опијање сваки дан и налазимо се на платоу свако вече и пошто је зима улазимо унутра да нас не бије ветар. А унутра имамо и шта да видимо, све откључано. Мајстори су оставили врата зборнице широм отворена.

Пијана руља креће у напад, нас је ту 10ак отприлике и сви се хватају свега, опште расуло, буквално не можеш контролисати људе од лудила. Једни трче до биолошког кабинета да краду контролне, други уписују оцене, трећи уништавају дневнике тако што их потапају у лавабо и одврћу воду, ал веома неорганизовано и брзо се то дешава, сад јебига из ове перспективе лако је бити паметан како и шта је требало, ал добро.

У том тренутку зборница нема прозоре јер се стављају ПВЦ, наравно светла нисмо упалили, ал се све видело унутра. Јебено се сећам ко дан данас пуног месеца који пичи кроз цео празан зид огромне зборнице без прозора и себе како стављам свој дневник на патос и скромно уписујем двојке и тројке и нога другарице која завршава на мојој страни дневника и реченице "а шта као ми цепамо, а ти нећеш" и повлачи ногу и цепа страницу. Није се радило о томе да нећу, него сам КАО хтео да испаднем паметнији и знао да ћу да најебем, па можда да не будем у центру испитивања. Нисам баш био пресрећан како се ситуација одвијала и излазим напоље док се унутра дешавају оргије и даље.

Сконтам да сам ко ментол од целог дневника оставио поцепану страницу на којој сам ја и да бих веома лако могао најебати као дежурни кривац свих година школовања, стварно није било тешко лоцирати ме у том дешавању. Враћам се унутра да довршим посао и како се пењем уз степенице и гледам у широм отворена врата зборнице указује ми се особа са кристално белом буљом како чучи на катедри. Што се више пењем оцртава ми се Коле који се скинуо и попео на сто зборнице који иде у П преко целе просторије. Месечина је пичила директно у његову буљу и кренуло је говно да испада из ње директно на место где је седео директор. Добио сам напад смеха и што би реко мој пријатељ СУЗЕ СУ МИ ИШЛЕ толико да сам заборавио што сам дошао. Добро, можда сам се испишао негде у духу догађаја, ал није ни то битно, него јебени Коле који сере пред петоро људи. И та проклета месечина колико је улепшала цео догађај и огромно говно без краја које виси...

Наравно, прича нема хепи енд, пукла је брука по граду, а пошто је било толико пуно људи, неко је морао да друка. На крају се испоставило да од нас 10+, само петоро није друкало и нас петоро је избачено из школе.

Док је још постојао покојни Текстер узели смо Треш туризам и ја да се зајебавамо да правимо листу легендарних реп догађаја код нас. Направили смо неки Гугл документ и уписивали у њега само тезе, а ја у недостатку садржаја да пласирам овде ћу да га објавим.

Не знам јел ТТ има неки свој документ, ал ево оно што сам ја нашао, допишите ако се нечега сећате, а ја ћу можда некад да напишем шта је свака теза значила, ако већ не можете да препознате.

У време када видео снимак са телефона није подржавао ХД резолуције, када су људи чекали аплоад Радио СКЦ-а да скину преко модема па пребаце на телефон и слушају на часовима, када су се реп приче преносиле са уста на уста и могле да прочитају само на радивизија форуму, текло је златно доба српског репа. Прошло је време Стрејт Џекина, ВИТБ-а и Саншајна који су руку на срце обележили наше детињсво, али и даље били наивна форма неког рок-репа, тада су иступили су на сцену ВИП, Ђус, Прти, Бед Копи, 43, па после њих и ТХЦ, ФТП и остали. 





Фтп струка луд туча
Москри атп листа, убо се у обе руке на бини
Марчело зиљаве пичке, плако у студију, застава
Риста Ђаре дис и туча
Тонија Пребили маринци 
Сурилу пандур пљувао у уста током короне
Ролекс и Пиђи
Дрипца скидали голог дан пред ред булов бетл
Ајзеа гепековао министра лингвиста јер су покушали да га наместе мурији он и марчело
Да ли је Мили друкао?
Зли Тони преврнуо Расти МЛа
Шкабо се не купа јер не верује фармакомафији, тј не користи сапун и шампон
Хана Адровић и Сенида



Ајс нигрутина пребили у новом саду
Виклера туко ко је стиго
Милија звали Зверина док је диловао?
Београдски синдикат је тајни продукт демократске странке(кад кажу БС БС чује се суптилно ДС) хахах
Ролекс је споменуо своје јајнике у песми?
Постојање Сале Труа
Софија Рајовић је у ствари реповала 
У песми Сваки дан ВИП ( Миле Аврамовић је био посланик СРС)
Рексонин први наступ је био у Аркановој посластичарници 
Марчело био на ивици плача кад је Икац дошао на снимање спота 
Аца Лукас и Шкабо
Марлон навија за Борац из Бања Луке 


Марчело
Стварно не би било поштено када текст не би почели са најбеднијим од свих бедних црва. Оно што ћете прочитати ће вас ШОКИРАТИ (ФОТО) (АУДИО)!

Не знам како бих рангирао све приче о овом вечитом бунтовнику и писцу за тинејџере, ал ајде да почнемо са чувеним гепековањем Министра Лингвиста и шта је то све проузроковало.

Ајзеа је издао дис траку “А у курац све” и у њој испрозивао мелтене целу реп сцену. Али највише се надркао Марчело заједно са Министром, неким тамо Дон Максонијем и Флип Флопом, не знам ко су, ал сигуран сам да чим се друже са Марчелом да су смрадови ко и он. 

Ево иде још један текст са покојног Текстера, пошто је сајт мртав, ово извлачим из неког Гугл документа, немам појма како изгледа и колико је довршен, ал свакако мислим да је забаван подсетник за какве дебилчине имамо у домаћем спорту.

Pre nego što počneš sa čitanjem, nadam se da ti je jasno da je sport možda kategorija sa procentualno najviše kretenčina u svojim redovima. Svi koji su zaboravljeni, a verujemo da ih ima mnogo, biće u drugom delu. Ako imaš predloge, piši nam u inbox gde god ti odgovara.
‍
Marko Gobeljić - Iako ovo nije rang lista i imena su poređana totalno nasumično, Gobelja je ipak sa razlogom prvi. Možda najveća seljačina sa srpskih fudbalskih terena, a stvarno, ako je negde konkurencija velika za to, to je onda ovde. Čovek koji je oženio doslovnu kafansku pevačicu iz pesme, Kaću Grujić. Ej, kao lutku su je gledali, kao lutku su je imali. Dobro, da ne zaboravimo i to da je zaprosio tako što je iscimao ortake da dođu i drže zapaljene baklje dok on kleči, da bi mu nakon sudbonosnog “Da” zapevala Ale ale ale o, Gobelja se verio, ale ale ale ale oooo. Taj klip treba pogledati jednom mesečno, terapeutski.
‍
Kakva je on glava dosta govori i činjenica da je platio nekog jadnika da u arhivu Srbije pronađe svaki članak u kom se ikada spomenulo njegovo ružno prezime i sve prebaci u wiki format. Znači, vi u tom članku imate doslovno kome je asistirao dok je igrao u Zapadnoj ligi Srbije za Slogu iz Kraljeva. Nije dečko kompleksaš, ma jok. Kolika je stranica o njemu možemo da procenimo ako znamo da je na Teslinoj stranici naveden 81 izvor, dok je za potrebe Marka Gobeljića bilo potrebno čak 646. Ovih dana internetom kruži slika kako ruski vojnici ukrajinskim zarobljenicima čitaju upravo stranicu Marka Gobeljića iznova i iznova.

‍
Vujadin Savić - Zaslužan je za to što se peva verenička pesma iz prošlog pasusa, pošto je nastala kao varijacija na Ale ale ale o, Giška bus zapalio, kojom je opevana vatrena proslave Zvezdine titule kada je uspeo da zapali klupski autobus.
‍
Jedan od osnivača i članova je Gardista - krindž grupe igračo-navijača Zvezde koji su čak snimili i pesmu posvećenu klubu. Cenjeni članovi su i već pomenuti Gobelja, ali i Filip Stojković i Goran Čaušić.
‍
Kad mu se žena porađala, on je snimio sebe kako viče IDEMO AJMO ZVEZDA. U slobodno vreme strimuje kako igra Fornite, a na društvene mreže je okačio i snimak kako vata svoju ženu za sisu uz pesmu “Mirka ko te sada dirka”. Vrlo problematična persona.

Ali ruku na srce, uspeo je da ubedi Mirku da je okej da on ide da kara sifilis splavaruše dok ona čuva malu decu kući. Pogledajte neki Amidži šou sa njom ako nam ne verujete, riba to pričala mrtva ladna kao da je to nešto najnormalnije. Postoje još uvek fine i poštene žene u ovom svetu.
‍

‍
Vladimir Stojković - Jebena legenda. Čovek koji je izjavio da u Partizan ne bi prešao ni za 100 miliona, pošto kad nešto mrziš - ti mrziš. Pola Srbije se pravi da mu je oprostilo ružnu prošlost, pola ga zove Mustafa, a mi ćemo se složiti da je sigurno zaslužio mesto na ovom spisku.
‍
Odbio je da brani za reprezentaciju Srbije u Đenovi (ono kad je gospodin Bogdanov popravljao ogradu) zato što su ga napali navijače Crvene zvezde pre polaska na aerodrom, koji je kasnio zato što je Zoran Tošić zaboravio da ponese pasoš. Da su uspeli, verovatno bi ga ubili pa ćemo mu to oprostiti.
‍
Mustafa je upamćen i kao čovek koji je rekao da ga je sramota što je Srbin i da će se odreći srpskog pasoša, nakon one sporne situcije kada su geometri merili posle derbija da li je lopta prešla liniju. Koga boli kurac. Taman smo mu zaboravili to, brat skapira da je odlična ide ja da izjavi “Silujte me ako ne osvojimo kup!” Naravno, nije osvojio, nakon čega se istakao junak od iznad, veliki Gobelja, kada mu je prišao i na sred Marakane skinuo šorc. Zaboravili ste da smo rekli da je Gobelja možda najveća seljačina koja je kročila na zelenu travu Ling Long Superlige? E, pa da se čisto podsetite i ovoga.
‍
Naravno, moramo da posvetimo malo pažnje i njegovoj ženi. Dobro, bivšoj ženi. Mustafa je od svih manekenki sa naše scene uspeo da oženi Bojanu, koja je pre prelaska u kuću Stojković igrala u FK Bazelu na poziciji klupske dame noći. Čije dete nosiš Bojana - i dalje se tiho čuje u blizini stadiona.