Ништа слађе него да опалим повраћање реакцију на сваку "секси" слику Милице Дабовић на коју налетим

Ако на Егзиту дуваш на реге стејџу, штекаш дрогу у новчанику или носиш ону мараму са костурским устима - и заслужујеш да те ухапсе.

Пајтић на сред денс арене стоји иза неког лика онако играју педерски и држи га за брадавицу

Форвардед

Pre jedno 8 godina prodavao ja neku građu, grede neke, tada im tržišna bila oko 80 po kubiku, i javi mi se neka žena i pita el može to za ogrev, tad tipa kubika bio 45 evra ako se ne varam. Ja reko može ali vam je skupo ovo za to. Kaže ona ja sam samohrana majka. Ja reko dobro, daću vam dva kubika po ceni ogreva, svakako će više da vam drži nego drvo. Ona meni napiše može, ali da mi plati za par meseci. Ja joj upišemo broj, odem na viber, vidim neka Ciganka i blokiram je.

Хахахаха сад сам се сетио како ми се бивша жалила свом терапеуту како не може да поднесе што носим педерушу око врата као највећа сељачина

И опет сам се сад сетио како су ме наговарали да идем на ту психотерапију током хемотерапије и рекао сам им да ако одем на то срање да сам изгубио менталну битку, јер тиме признајем да ми треба нека курчева помоћ.

Ето ме сад пишем приче о Циганима и наркоманима на телеграму, ништа под милим Богом ми не фали.

Умро неки матори код нас, оставио сина пијанца. Матори био цео живот социјалиста, партијска књижица увек у џепу поред срца, попа није мого ни на слици да види. У тестаменту написао како оће да се кремира и да му се пепео проспе по Сави. Да ли је био лађар ил пецарош ил само волео реку, не знам ни сам, није ни битно.

У сваком случају, неки циган Пишта је чувао бродове током године, имао камперицу поред пристаништа, па је тамо боравио током читаве године, сем зиме. Пишта је био зајебан, пијаница, имао децу наркомане која боду ножевима и улазе и излазе из затвора, а туко нас децу кад је стигао, мсм јесмо ми њега зајебавали и ишли тамо са циљем да га дркамо, ал опет тако некад је и пушто керове на нас, није било баш безопасно. Да не буде све тако црно, и готивио нас је јер смо имали муда и тако кад налетимо да скачемо са бродића у Саву, ако не унесемо муљ који он мора да чисти, знао је и да нас зове да једемо сплачине које направи испод дрвета на ватри.

Тих година на плажу дошли неки лабудови у то шибље око пристаништа, муж и жена како то већ код лабудова бива, писале и локалне новине о томе као ето јако лепо имамо на плажи и лабудове, долазили људи са дигиталним фотоапаратима да их сликају.

Него, на почетак приче. Син пијаница пита свог брата од тетке, исто пијаницу, да му помогне да проспу пепео у Саву. Чамац, наравно немају. А да вам дочарам сина, онако није баш тотални клошар, ал типа знате оне ликове од 40+ година који кад ваде нешто из џепа извуку и покоји смрвљен хед ил тако нешто, неку прљавштину, згужване ризле или сломљену пљугу. И оду они до реке и контају наћи ће некога кога познају да их превезе или да позајме пловиле и отиће на средину и просути то.

А био септембар, онако календарски лето, ал школа почела, ми се мували ту около и налетимо на Пишту који кува неки паприкаш. Почне да нас дави нешто пијан, а био огроман човек у пичку материну, не смеш ти пуно њему ни да врдаш, посебно са тих 12 13 година. Ништа, седнемо ми са Пиштом, он ту сере, пије пиво, никад нећу заборавити, она зелена флаша од Јелена, а ми около на неким пањевима. Кад ето појављују се ова двојица, прилазе са све оном урном и објашњавају Пишти свој проблем.

Иначе, био је веома инволвиран у свој посао чувара плаже, тј чамаца на плажи, ал сад га понела та емотивна прича, па он одлучи да препусти њима свој лимени чамац са оном пентом томоса, четворком наравно. А Боже мој, понудили су му и мало да натегне ракије коју су понели за покој душе оцу, тј стрицу, чисто да подмажу договор. Седели они ту са нама још који минут, опале пола литре за то кратко време и одлуче да исплове.

Утом кренула нека ситна кишица, ал ништа страшно. Видимо ми њих са обале, дошли они на пола и седе. И седе и циркају у чамцу, ваља се јел имати неки обичај пред тако неку битну ствар и опале они целу ту флашу. Међутим, та ситна кишица се мало убрзавала и натопила чамац и у тренутку кад је син устао да истресе садржај урне преко у реку, оклизнуо се и све је просуо у њега. Гледамо тако ми са обале њих како рукама купе онај пепео што се умуљао у воду и направио блато и тако те направљене грудве преминулог оца бацају у реку. Пишта куне све живо и мртво овој двојици, дере се са 40-50 метара, чују они, ал шта да раде сада.

Трајала је та акција избацивања маторог пар минута и крену они назад. Долазе до обале, киша већ направила срање тамо где треба да се искрцају, упадају у муљ до колена, остају им патике, сцена из Мућки буквално, ми клинци се смејемо, јебу нам матер и Пишта и ова двојица, ал немош се не смејати.

Чамац - хорор. На саму помисао да то није обичан пепео, него остаци човека живог до пре три дана чинила је све још смешније. Изгледало је као да је био роштиљ у чамцу, па дунуо јак ветар и све разнео. Плус та киша која је у капљице нахватала црног шмека и размазала све како је клизила доле, све јаче од јачег. Напичи њих Пишта тако пијане, да им неке крпе да чисте, а ми седнемо назад испод дрвета да једемо то шта год је он правио.

Извади он нама у дубоке пластичне тањире ту смешу, ја добио батак огроман, гледам није ми јасно шта се дешава, ал добро. Загризем ја то, оно ужас, као да једем покварено месо, нека горчина ме ухватила, пу. Кажем ја Пишти не могу ја ово да једем, ортаци исто сви згрожени, у шоку, узима Пишта, пљује, каже фуј шта је ово, ко би рекао тако лепа животиња, а тако гадна. Питамо ми њега, па добро, која је животиња у питању, ми мислили ћурка или тако нешто чим је велик батак, каже он ма дошла она два лабуда ту међу дрвеће, ја ћапио једног, заврнуо му одма шију, очерупао и скувао. Ми гледамо око нас, сцена из филма Гај Ричија, стварно јеботе бело перје огромно око камп кућице, два пијана лика перу мали лимени чамац од пепела мртвог човека, ми са циганом једемо лабуда, а киша почиње да пада све јаче и јаче.

После пар недеља, била је у новинама вест да је женка лабуда преминула, јер они не могу да живе дуго без партнера.

Био један глумац ту у Земуну, живео са женом поред неког парка где су се увече скупљали цигани и клошари. А он био пргав и алкос, волео да блеји увече тамо са њима, па неретко и провоцирао и онда га они тукли.

Тако напије се до црнила, крене да сере и одвале га од батина, дође кући жени испребијан. А ако не дође испребијан, дође блатњав и прљав и такав легне у кревет.

Жена кренула да пизди, то почело да буде превише често да би могло да се игнорише и кренула да размишља о разводу, ал курац, везани су, деца ово оно, можда постоје други начини.

Дође он једно вече такав крвав, пијан, штрокав и легне у кревет ко мртво тело. Она узме куртон и набије му у дупе док је спавао.

Сутрадан се он пробуди око поднева, она ћути, он надркан, ал ћути, не сме да каже. Она неће да спомене. Никад јој није рекао шта је нашао у буљи, ал је престао да пије ко нездрав и блеји са клошарима у парку.

Који глумац је у питању?

страшно брате шта раде овај десингерица и пљугица, туку људе чарапом, где идемо као друштво, некад се знало на какве наступе млади иду

Кад смо већ код наступа, да ли неко можда зна за постојање ДРУГОГ документарца о Сатану Панонском (значи сем овог што је радио Милорад Милинковић на Јутјубу) на ком наводно има снимак са концерта где публика пљује у кесу и он то попије?

Ја стварно верујем да су Срби небески народ, ал онда шта смо Богу згрешили да Срби читају Бунт и верују шта ти монголоиди пишу