Све је почело оним одвратним филмом Дара из Јасеновца, онда су увели дан заставе, онда Нисмо геноцидан народ, па онда плакати ONLY GENOCIDE IN THE BALKANS WAS AGAINST THE SERBS, па онда исти графит тај у Кнез Михајловој, буквално ако се од бедности може умрети, умреће цео овај народ, јел можемо да се вратимо на фабричка подешавања Мој је тата злочинац из рата, ово се не може издржати, видите да нам деца бициклирају и трче до НАТО и ЕУ база да пуше курац, дијаспора плаче док пролазе, молим вас нек ми неко објасни како се за тако мали период све окренуло, чекам само да на протесту неко донесе ХЕЉП НАТО ХЕЉП

Не знам ништа о овом Чарлију Кирку, ал сам видео доста јаких дегенерика из Србије да се опрашта од њега и онда сам видео брда његових пушикарских твитова о Израелу и тек сад ми ништа није јасно

Постоје тако неки људи који нису главна улога ни у свом животу. Постоје да буду статисти некога занимљивијег и попуњавају простор разних догађаја. Неки од њих умру веома млади и постану само један мање на баскету у насељу лети после осам сати. На крају испадне да ни не фале за 3 на 3, јер увек улети неко други.

Млад човек, туга преголема, падне од срца на послу, али постао је само један мање на Котлићијади у Лаћарку екипе коју си упознао пре шест година. И та екипа, и они сви су НПЦијеви, постављени на овај свет од стране глобалисте да ти буду репер за нешто што не смеш себи да дозволиш постати. Не зато што су лоши, него зато што су једноставни. Њима је мало довољно, мали круг у води на плажи где могу да играју одбојке или да повремено дигну руку колима која им трубе да их поздраве док седе у насељу. Екипа која је први пут отишла на море без родитеља са 23 године у Будву.

Заузимачи простора на клупи поред чесме чији се разговори своде на подсећање фудбалера који су се повукли пре десет-петнаест година. Мало мало, па чујеш ,,А Шевченко кад је у Истанбулу шутно посред гола пенал?” - Дааааа, дааааа, страшно. То вече у Истанбулу!

Маса недовољно занимљива да се потрудиш да пијан станеш поред њих у изласку и прозбориш више од пет реченица, евентуално ако желиш да чујеш неки трач из насеља. Музика у њиховим животима никада није била више од нечега што се ту појави да разбије тишину, зато никада нису ни добацили даље од Радија С, па им је омиљена песма коју пуштају свако вече на телефону РЕМ лузинг мај рилиџн. Деловала је светски, филозофски и не би морали превише да објашњавају зашто су баш њу одабрали. Па та песма је одлична, зар се не слажемо?

Суботом ћеш их срести кад заглавиш случајно на акустичној свирци, на коју си отишао јер су тамо неке рибе и сад мораш да слушаш лика са гитаром како милионити пут свира Дина Дворника и сви около се праве да се лудило проводе. И мени је драго што се проводе, нек се проводе. Па и ја бих волео да могу да чујем пети пут данас, тридесету годину заредом - Ти си ми у мислима и да ми је топ. Ал не иде. Ал бих волео.

Френологија за те људе није псеудонаука. Знао сам једног Радета из насеља који је имао главу као дирижабл и на њој улубљење, па увек су га зајебавали да кад се родио да је доктор чукао у главу да види каква је лубеница. Испевали су му и песму на мелодију Бијелог дугмета - Ружица си била “Раде има главу као дирижабл, ко да лети преко мог града”. Касније је током живота та глава била идеална старијима да му лупају мацоле, јер је то улубљење било савршено да средњи прст ухвати још већи залет. Никад нећу заборавити кад му је неки гитариста са огромним прстима звекнуо чвргу и да му је кренула одма крв на нос. Сад ради у Комуналијама и и даље седи на клупи на чесми.

Други је имао главу као Ејлијен са продужетком на потиљку, па су га звали Сомалија, јер је подсећао на она афричка племена што бебама стављају главе у калуп да добију неки облик. Једно давно јутро док сам ишао у школу сам му видео ћалета како излази из свог стојадина кеца и дивљачки одлази ка колима која су упалила сва четири испред продавнице и сече им скалпелом гуме. Све четири. Уз гласно јебање маме и нешто нешто, свако јутро исто, па докле?

Сретнем га пре неко вече у кафани, једној од оних што су затварали врата у један и навлачили завесе на прозоре, а остављали људе унутра. Као - не ради, ал за оне који знају, ради. Пошто није био ни викенд, него среда, унутра је била екипа која је после рада на пијаци ту остала и... остала. Циганке без цигана, алкохоличари, бабе и деде избачени из клуба пензионера, јер се затворио.

Нисам се превише трудио да гледам около, свако је гледао своја посла и своју муку која га је натерала да буде ту у то време, тако да сам пажњу посветио својим саговорницима где смо причали о импотентности опозиције и тамбури која умире, како сад у Новом Саду на тамбурашима ћеш чешће чути Романију, него Завејан је пут за салаш мој. Нису музичари криви, народ то тражи. Ал ја кад чујем на бас приму Није мене душо убило, један мали Сремац у мени умре.

Кад ето негде око три, прилази мени човек у Спајдер јакни, реликвији прошлости. Нисам је видео десет+ година, од средње школе. Сомалија јбт.

Деси бре човече?

Откад га нисам видео, десно око му се спустило, ал фризуру је имао исту, која му није помагала да сакрије облик главе, сурови кец. Кез ко у Џокера или мачак Церекало из Алисе, уста која иду до ушију и избачена вилица.

За шездесет секунди је стигао да се пожали на живот пет пута, улазило ми је на једно, а излазило на другу, јер нисам био изненађен и није ме превише занимало чиме се бави, а притом сам осећао срамоту што делим простор са њим, убеђујући себе док он изговара речи да не треба да слушам шта ова будала прича, да не помисли случајно да овај простор у ком се налазимо нас чини једнакима. Сомалија никада није имао шансе да успе, помислио сам, ал да ли је био лошији од других који су успели - не бих рекао. Кроз главу ме пукао флеш кад смо га дигли на неку импровизовану љуљашку на храсту од 10 метара и везали за стабло и оставили тако да виси, док неки човек није прошао да га спусти.

Упита и он мене како сам, реко добро, ево, гурам. Откуд ти овде? - упита он пошто се нисмо налазили у родном граду, одговорих да живим овде већ шест година, дошао на факс и остао после. Јел радиш - радим. Ај све најбоље рекох му и оде он за свој сто где су седели нека баба и човек наслоњен на оба лакта на столу.

Како је сео за свој сто, рекох другарима - много занимљива прича за овог лика. Објасним им порекло надимка и испричам им нешто.

Кад смо били клинци, тако негде 12-13-14 јебем ли га, Сомалија је имао своју тачку у насељу коју је изводио - могао је себи да попуши курац. Не знам јел то било зато што је имао курчину или био гипак, вероватно оба, али то је наплаћивао 200 динара. Ту приредбу смо себи приуштили пар пута, јер заиста кад видиш то два пута, стварно нема потребе да гледаш опет. Никад нећу заборавити сцене на столићима за стони тенис где пребацује ноге себи иза главе, меће га у уста, ми сви падамо у транс од смеха, он га набада пар пута у уста, почиње и он да се смеје, распетљава се и седа и ја дижем главу од смеха и видим његову блентаву фацу, мусаву од сопственог курца како се смеје. Нисам био сигуран да ли је сматрао себе за легенду што је то могао да уради или је само био дебилко.

И онда се окренух, погледам у леђа те Спајдер јакне, старије 20 и нешто година од тог момента и схватих зашто није имао шансу. А ја што сам ту, лажем себе да је случајно. Не дешава се често. Па ово је први пут... Ове године.

Био је тај неки глич у матриксу, нешто необјашњиво, тренутак у времену када су сви наркомани и лезилебовићи одлучили да уместо да оду на Малту да шљакају и науче нешто корисно, да исцрпе задње ресурсе и живце својих матораца и упишу курс сомалијерства.

Звучало је веома примамљиво, прилика да будеш међу неком шатро господом, да се увалиш у високо друштво и путујеш фенси крузерима и објашњаваш порекло Шираза, како су га имигранти из Француске спасили од заборава тиме што су понели ластар/ чокот за Аустралију.

Замишљали су себе у фраковима на пријемима где срећу грофове и шта ја знам и склапају филмска пријатељства где им стара грофица припише замак у Шкотској за узврат мало дружења и сипања вина онако ,,преко" руке која има на себи белу рукавицу.

А добро, дешавале су се и чудније ствари, ал заиста је необјашњиво како је баш тих неких година раних 2010их мало-мало сваки курс сомалијерства био препун. А колико се ја сећам, били су јебено скупи. У то време, добрих два сома евра које су очајни родитељи скупљали и неретко дизали кредите да своју кретенску децу пошаљу на неки пут редовних примања и нормалног живота.

И сви они су веома ентузијастично приступали томе и представљали своје знање у вину као нешто узвишено и знате они су сад баш јако у томе. Ево ти сељачино нпр уопште немаш појма како се држи чаша за вино. Не тако са три прста, него обгрлиш руком целу и два прста су ти потпора одоле.

Буквално који курац. Цела та помама је трајала добре три године, док нису сконтали да заправо потреба за сомалијерима није онаква као што су они замишљали и најбоље што могу да постану су глорификовани конобари, што наравно и није лоше, ал је далеко од замака и милиона које су мислили да ће згрну од своје инвестиције од два сома евра.

Искрено, немам појма колико њих је и завршило те глупости, а да ли од свих тих људи сада знам некога ко се заправо тиме бави - па наравно да не знам.

Мало је прошло од овог поста до новог српског пушења курца, овог пута америчког, као Шиптари наведени горе, са муралом Чарлију Кирку хахахахахахха

Ајмо бре тај споменик Клинтону шта сад фали кад смо већ кренули јако

Ево ме на Сицилији и сем што је одвратно прљаво и свако покушава нешто да те превари, ал не оно Египат вуку те за рукав и као купи ово оно, него те баш скемују на разне глупости, оћеш рентакар друже боље се уби, спреми кредитну картицу (не дебитну), спреми интернационалну дозволу, сними ауто из свих углова и опет ће ти уградити ГПС да прате да ли си негде прекорачио брзину да ти наплате још више. У животу ово нисам доживео, ал то није поента овог поста.

Мало гледам то распало острво, јебем ли га, све је прљаво, ал остаци некада лепих зграда дају му тај осећај што људи воле. Ја искрено не могу да попушим тај коуп као смеће даје шмек том целом месту, знаш мафији одговара да је тамо хаос, па тендере добијају локални снсовци или шта већ и никад се не деси чишћење. Добро тебра све што треба да урадиш као локалац је да не бациш три пуне кесе смећа поред пута или аутопута, сад већ нема где га нисам видео, као брате ако ти је стало до свог места барем се исцимај толико. Баш је минимум. Мсм ово је применљиво и на Србе који бацају веш машине у поток, ал ајде барем некад нисмо у нечему најгори, јер постоји Сицилија. Све што сам мислио да је Индија, то је ово.

Него. Опет и поред свега тога успева да буде лепше од ове шугаве нове СНС естетике. Да, тако ћу је звати. СНС естетика.

Ја не знам ко је први помислио да је одвратна, шугава, смрдљива инокс ограда лепа? Добро бре како падне на памет некоме својевољно да опичи на терасу дебеле гадне стубове које посеру голубови и голубија говна буду лепша од самог стуба. Јел као фора скупо је, па је самим тим добро?

Онда ови одвратни нови спуштени куртон плафони, који дају осећај скучености, ал твоја глупава жена је видела код своје још глупље другарице да је њен најглупљи муж успео да буде наговорен од мајстора како је то топ. И онда тури оне уградне лампе и на то live laugh love један натпис, можда један дримкечер и као ви сте неке естете. Дај бре пусти ме. Гранд двехиљадитих је имао лепшу и поштенију естетику. Мсм ово је вероватно произведено од свега тога, па као претерујем и ја по обичају, ал брате.

Разна одвратна врата од пвца, сва иста, све се нешто шљашти, бели, туга.

Ја бих разумео да не може да свако приушти ковано гвожђе, ал гвожђе се више не кује, него склапа и кошта мање од јебеног инокса. Шта се десило? Јел смо постали толике сељачине? Мсм знам да јесмо, ал баш сви? Сви, сви?

Онда као неко оће мало рустични шмек и дође брате и залепи оне бре одвратне декоративне листеле (имитација фасадне цигле) што личе на црвену циглу и као аааа-хааа, види га имамо ми бре Велс код куће? Легендо, шта?

А онај лажни камен што лепе на зидове исто бих можда могао и да попушим, да не стоји на најјаднијим местима у кући типа иза телевизора да свако мора да погледа у њега, а глупо да људи не виде и не помисле да си ставио камен у дневну.

Да ми је само знати који демон је успео свету да прода причу да је минимализам леп и да треба да све буде млако и празно, да му јебем матер у по пичке.

Ми смо јебено најбогатија генерација од постанка човечанства. Мислим да можемо да приуштимо себи јебена лепа врата.

Ја сам сујеверан човек, тежак човек. Боли ме јетра.

Боли ме посебно од јуче, кад сам прочитао прве коментаре на Спутњиковом телеграм каналу на објаву о Дијани Хрки. Знам да се свака шуша јавила да каже своје мишљење и углавном је неки велтшмерц, неко опште место, нешто што се сви слажемо и уделимо тај лајк. Тако да ћу веома кратак бити у свом излагању и наставити на смијешну причу.

Никад у животу нисам изрекао клетву, ону праву, не оно у екран штоперу из Африке који не зна да направи офсајд замку. Никад нисам рекао дабогда ти поколења или бацам клетву на твоју кућу. Бојим се јебига, нешто ту има, привлачиш зле силе и иако их усмераваш ка том другом ком су упућене, нема шансе да нешто ту не остане да лебди око тебе. Ал ето, јуче сам ухватио себе да бацам клетве на бот фарме на Спутњику. На јебеном Спутњику, ко да имам или 15 или 65 година, ладно су ме тригеровали скотови који по налогу пишу гадости. Ко да не обитавам на интернету деценијама и ко да не знам шта треба и шта не треба да радим. И онда сам им слатко бацао клетве по поколењима, онако убедљиво, не оно кратко и јебитачно, него са дугим објашњењем да ја стварно усмеравам енергију ка томе, да им деца иду уназад. И видим да им није било свеједно. А коме би? Надам се да не могу да спавају од болова.

Не знам што раније нисам записао ову причу, можда јер не знам техничке детаље најтачније, ал као да је то икад био разлог да се не објави нешто? Па нисам ја српски дневни лист да могу да објавим полутачне информације без последица хехе.

Пре пар година, дошли код нас у канцеларију неки момци ту из близине, онај град ком се име не спомиње, верујем да ће доста људи препознати причу.

Два момка, хаслери, живот од комбинација, иде то њима све океј. Мало ваљају налоге за стране кладионице, мало лејтбетинг, крипто, гифт картице, јебу глобалисту углавном. Чисто да дочарам, један од њих је путовао у Италију да прави налоге за њихове кладионице и добављао их је тако што је ишао по клиникама за одвикавање (не само од коцке, да, не само од коцке) и нудио неке одређене паре да му их отворе. Касније разигравао и продавао. Ма легенда. Једном ми рекао како је засукао рукав неком наркоману да се убоде, јер је то био услов да му овај слика пасош ради регистрације.

Него. Кренула крипто помама, година је 2016-17, момци имају искуства у свему и свачему, што не би они направили неки свој коин и рагпуловали кад већ може свака будала. Изнајме кућу, удруже се њих седморица и направе себи целодневни посао.

Пошто је тај код за крипто коин отворен (opensource) и може у принципу уз јако мало разумевања свако да га направи, тако су и они уз најобичнији јутјуб видео. Променили ту шта им треба, скинули целу кобасицу кодова за Биткоин и променили да њихов буде колко толко аутентичан.

И онда три месеца иде прави посао - шиловање (рекламирање) по дискорд серверима, телеграму, инстаграму. Три месеца ботовског писања по васколиком интернету како излази Пепенешто коин и како ће да промени ток историје.

Е сад, за оне који не знају - ти кад направиш то, одредиш залиху колико тог новчића постоји, а они су за себе узели да им остане међу седморицом ~ 15% читаве залихе. Али ти и од сваке трансакције добијаш одређен део, кад се твој коин замени за доларе (удст, усдц) или за друге криптовалуте (етх, бтц, итд).

Вече пуштања је почело брутално, одма је скочио за одређен проценат, волатилност стабилна, он само скаче. Срећни они, тргује се и може се на спавање.

Следеће јутро, буде се, њихов коин ушао у топ 50 на свету најпопуларнијих коина, трговало се преко ноћи у десетинама милиона. Вриште, срећни, решили себи цео живот, само од продаје су узели сваки по милион на ситним процентима.

Док нису схватили да у код нису укуцали да се проценат продаје не наплаћује додатно и да динара нису узели од тих силних трговина.

Наплатили су то што су себи ставили у банку, продали на врхунцу и сваки зарадио по фину цифру, ал мало већу него да су три месеца радили било какав други посао.

Покушали су још пар пута да ураде исту ствар, ал никада им се није погодило као са овим првим да тако експлодира и да је била стварно могућност да постану милионери преко ноћи.

Ово је увод за главну причу, ал чисто да знате како су обични ликови уз одређену дозу цимања били на корак од тога да постану милионери.

Следећи посао им је био доста јачи, пишем сутра.

Ево ево, настављам.

Након што су успели, ал ипак нису успели и онда опет пробали, па опет нису успели, дошла је нова шанса за лаку лову. Појавила се следећа интернет помама, која је имала кратак век, сва срећа, ал је направила поприличан бум међу... па нећу да кажем идиотима, јер постоје људи који су направили лову на томе, ал дефинитивно међу мало мањем интелигентнима - НФТ. Картице, слике, како ко воли, са кодом учитаним у себе који приказује доказ о власништву. Да не грешим душу, и ја сам потрошио око 20$ на NBAtopshot, мало се играо, трејдовао и ено имам 50ак картица које курцу не служе. Ал шта је 20$, толико стављам суботом на Немце 2+пп, где су ту остали тикети... небитно.

И пазите сад, наше легендице нису изабрали било какву слику од које ће да направе НФТ, били су довољно паметни да искористе Пепе жабца у различитим облицима и чак су ангажовали дизајнера да им направи нове ситуације у које Пепе упада. Пун погодак, зар не? Интернет, интернет чудаци, па и нечудаци, нормалци, сви воле Пепета.

Направљено је око 500 сличица и пумпање је могло да почне. Страница, дискорд, сајт, ботови, инстаграм, фејс, грмело је, момци су били поприлично заузети својим новим пројектом и дан лансирања је био најављен у року од три месеца, као и пре. Сасвим довољно да се маса попали и да буде довољно људи на првој презентацији спремни да купе ово ново чудо технологије.

Инстаграм им је највише природно нарастао и људи су деловали заиста заинтересовано. И тако један дан се њима јави Дрејк Бел из популарне Дрејк и Џош серије за децу која се емитовала на Николодеону. То је мало после мог времена, чуо сам ја за њих, ал јебига, немам појма шта се тачно у тој серији дешавало.

Стигне им та порука са све плавом квачицом, они гледају да ли је неки скем, није, барем делује да није, профил је прави, милион и нешто пратилаца, Дрејк је заинтересован за њихов НФТ. Они мало скептични, ал наравно и заголицани, кажу му ајде ако није проблем да имамо састанак преко камере, па ћемо се лако договорити. Нема проблема, закаже се састанак и мало касније појави се на камери Дрејк и понуди им да он буде заштитно лице њиховог НФТ-ја за проценат продаје, око 30-40%. Нуди да на свом милионском профилу редовно рекламира преко сторија и да стави линк у опис. Није им требало много да вагају, знали су веома добро шта значи тај број пратилаца и убрзо су пристали. Чак је понудио да на презентацији и отварању продаје свира гитару и отпева новокомпоновану песмицу само за тај догађај.

Дрејк је свој део договора испоштовао више него довољно. Рекламирао је редовно и њихова страница је добила огроман број пратилаца, у десетинама хиљада. Све је деловало више него савршено, чак је разматрано да се дигне цена сличице са 300$ на 500$, ал су ипак се нашли на 400$. Рачуница је прелепа, равно 200 сома долара које ће да изделе између себе, притом сад да не улазим превише у математику, ал свако од њих има пар својих тајних ,,леџендери" сличица које коштају мало више и ићи ће на продају након што се распрода све са отварања. Јер, распродаће се сигурно, интересовање је огромно.

Да, стварно је све деловало савршено. Али... Два дана пред лансирање, Дрејк бива оптужен за педофилију. Као и већина деце глумаца, Дрејк је био оштећен, сад како и зашто нећу да улазим. Ал да, Дрејк је оптужен да је током неких снимања сексуално злостављао НЕКО ДЕТЕ.

Они имају хитан састанак, он се куне да то није истина, нажалост два дана је кратак период да се то све демантује, немају избора, или да се све прекине или да се настави. Паре су паре, а они су само момчад из Срема који никад нису прошли близу шансе да зараде толики новац. Одлучују да верују Дрејку, прекосутра је презентација и креће продаја.

Драма, два дана неспавања и нервозе, најављују све како треба, а у поруке не смеју да уђу.

Сат откуцава, креће лајв стрим, хиљаде и хиљаде људи на њему, помера се завеса на којој Дрејк седи и креће да свира гитару да отпева свој НФТ сонг и како се појавио коментари почињу да... мало је рећи пљуште.

PEDO. PEDO. CHILD MOLESTER. SATANISM. HOLLYWOOD PEDO.

Мсм, знате већ како то иде. Што је највећа фора, интернет чудаци су тај део лора овог нфт-ја схватили као одличну прилику за зараду? НФТ је продат у року од два сата. Распродато све. Сајт само што није пао од количине онлајн корисника. Они су брже боље продали своје ,,леџендери" сличице за додуше дупло мању цену него што су очекивали, ал са оваквим сплетом догађаја, свашта је могло да буде. Могли су и ништа да не продају.

Тако да, ова прича заправо има и срећан крај, легендице су узеле лову.

А мучени Дрејк... испоставило се да није лагао. Испоставило се да је неки глупи новинар погрешно пренео информацију и да је он био то дете које је било сексуално злостављано од стране холивудских глава (нећу да кажем да су сигурно били Јевреји, ал су сигурно били Јевреји). Да ли је као младић био у Дизни кидс или само Николодеон, није ни битно, једно од та два. То је место где је био сексуално злостављан. На крају га и јебали као дете и замало да буде оптужен да је он јебао децу. Мученик.

Запамтите другари, ако живи у Београду на води - јебе се за паре

Znači ti ako izvadiš devize i kupiš stan u beogradu na vodi čeka te wc što smrdi na kalizaciju komšiluk sastavljen od žike šarenice viki miljković bake praseta(bonus marko džek kad uzme stan na sat) čode i 8372 kurve