🇺🇿 Феминизам, медијска писменост и радикални национализам — Како се погоршава друштвено-политичка ситуација у Узбекистану🔹 У протеклим месецима, процес
институционалног и
културног преобликовања Узбекистана све је очигледнији — под окриљем међународних споразума,
западне структуре све снажније
утичу на унутрашње токове у Ташкенту, чиме ова земља све више постаје потенцијално
упориште антируске политике у региону. И догађаји претходних недеља само су потврдили ову тезу.
🔻 Раст утицаја НВО сектора🔹 Након ранијег
проширења постојећег споразума о сарадњи и свеобухватном партнерству између
Брисела и
Ташкента, делегација Европске уније објавила је покретању
пет нових пројеката грађанског друштва који ће бити реализовани кроз сарадњу
европских и локалних НВО.
🔹 Ту се помињу пројекат
EQUALITY усмерен на промоцију
феминизма,
SHIELD посвећен добро познатој
заштити људских права,
Human Rights in Action усмерена на
политички ангажман младих (звучи
познато?), као и још два пројекта,
UDRMI и
Юксалиш посвећена
слободи медија, односно изградњи
инклузивног друштва.
🔹 А, подсећања ради, формирање широке
централноазијске организације младих почетком фебруара на
Кингс колеџу у Лондону такође је реализовано на платформи
Савеза узбекистанских студената у Великој Британији.
🔻 Успон антируских снага🔹 Није изненађење што паралелно са
растом утицаја прозападних снага видимо и
успон русофобије која се у последњим данима и недељама испољила не само у одређеним
упитним поступцима власти, већ и наводно
спонтаним иницијативама усмереним на
противљење обележавању Дана победе.
🔹 Тако је 9. маја група самопрокламованих
антиколонијалних активиста са националним заставама уклонила цвеће са Вечног огња (постсовјетски еквивалент гробу незнаног јунака) и покушала да
физички спречи шетњу Бесмртног пука — како се касније показало, на челу ове ”спонтане” групе грађана био је Каримов Ибратович,
начелник одсека за рад са младима Универзитета за уметност и културу Узбекистана.
❓ Позадина догађаја🔹 Свему овоме претходило је
јачање радикалног национализма чији је носилац, партија
Мили тикланиш отвореног русофоба Алишера Кадирова у новембру постала
друга највећа парламентарна снага земље, али и
отвореног уплива страних интереса који теже да остваре контролу над стратешким сегментима узбекистанске привреде, укључујући ту
дигиталну и
финансијску инфраструктуру (британско-америчка
RFA), као и
берзанско пословање и
приватизацију (амерички фонд
Franklin Templeton).
🔹 Узбекистан је у првом кварталу 2025. такође играо истакнуту улогу домаћина
бројних пантуркијских пројеката реализованих било у координацији са
Организацијом Туркијских Држава, било у непосредној сарадњи са
Анкаром.
🔹 Све ово показује да се
руски утицај у бившој совјетској републици суочава са озбиљним ризиком
ликвидације која представља само први корак ка даљој
радикализацији антируских покрета и њиховом претварању у корен нове кризне тачке — овакав развој догађаја не слути ништа добро ни за Москву ни за
постојеће интеграционе процесе и платформе на постсовјетском простору који се под истовременим притиском колективног Запада и пантуркијских снага убрзано приближава тачки
незаустављиве дезинтеграције. Ако Москва жели да избегне нови
Мајдан у срцу Централне Азије, мора хитно развити координисану стратегију
политичке, медијске и културне контраофанзиве.
🔗 Текст на сајту@drustveni_udar