🇺🇿 Феминизам, медијска писменост и радикални национализам — Како се погоршава друштвено-политичка ситуација у Узбекистану

🔹 У протеклим месецима, процес институционалног и културног преобликовања Узбекистана све је очигледнији — под окриљем међународних споразума, западне структуре све снажније утичу на унутрашње токове у Ташкенту, чиме ова земља све више постаје потенцијално упориште антируске политике у региону. И догађаји претходних недеља само су потврдили ову тезу.

🔻 Раст утицаја НВО сектора

🔹 Након ранијег проширења постојећег споразума о сарадњи и свеобухватном партнерству између Брисела и Ташкента, делегација Европске уније објавила је покретању пет нових пројеката грађанског друштва који ће бити реализовани кроз сарадњу европских и локалних НВО.

🔹 Ту се помињу пројекат EQUALITY усмерен на промоцију феминизма, SHIELD посвећен добро познатој заштити људских права, Human Rights in Action усмерена на политички ангажман младих (звучи познато?), као и још два пројекта, UDRMI и Юксалиш посвећена слободи медија, односно изградњи инклузивног друштва.

🔹 А, подсећања ради, формирање широке централноазијске организације младих почетком фебруара на Кингс колеџу у Лондону такође је реализовано на платформи Савеза узбекистанских студената у Великој Британији.

🔻 Успон антируских снага

🔹 Није изненађење што паралелно са растом утицаја прозападних снага видимо и успон русофобије која се у последњим данима и недељама испољила не само у одређеним упитним поступцима власти, већ и наводно спонтаним иницијативама усмереним на противљење обележавању Дана победе.

🔹 Тако је 9. маја група самопрокламованих антиколонијалних активиста са националним заставама уклонила цвеће са Вечног огња (постсовјетски еквивалент гробу незнаног јунака) и покушала да физички спречи шетњу Бесмртног пука — како се касније показало, на челу ове ”спонтане” групе грађана био је Каримов Ибратович, начелник одсека за рад са младима Универзитета за уметност и културу Узбекистана.

❓ Позадина догађаја

🔹 Свему овоме претходило је јачање радикалног национализма чији је носилац, партија Мили тикланиш отвореног русофоба Алишера Кадирова у новембру постала друга највећа парламентарна снага земље, али и отвореног уплива страних интереса који теже да остваре контролу над стратешким сегментима узбекистанске привреде, укључујући ту дигиталну и финансијску инфраструктуру (британско-америчка RFA), као и берзанско пословање и приватизацију (амерички фонд Franklin Templeton).

🔹 Узбекистан је у првом кварталу 2025. такође играо истакнуту улогу домаћина бројних пантуркијских пројеката реализованих било у координацији са Организацијом Туркијских Држава, било у непосредној сарадњи са Анкаром.

🔹 Све ово показује да се руски утицај у бившој совјетској републици суочава са озбиљним ризиком ликвидације која представља само први корак ка даљој радикализацији антируских покрета и њиховом претварању у корен нове кризне тачке — овакав развој догађаја не слути ништа добро ни за Москву ни за постојеће интеграционе процесе и платформе на постсовјетском простору који се под истовременим притиском колективног Запада и пантуркијских снага убрзано приближава тачки незаустављиве дезинтеграције. Ако Москва жели да избегне нови Мајдан у срцу Централне Азије, мора хитно развити координисану стратегију политичке, медијске и културне контраофанзиве.

🔗 Текст на сајту

@drustveni_udar

🇷🇴 Пребројано 78,24% гласова:

🇷🇸 t.me/buntcg