Ријетко која глупа флоскула која се изродила у претходних пар мјесеци (а Бог зна да их је било) је у исто вријеме толико шизофрена, толико одвратна толико сакрирелигиозна и толико самопотцјењивачка као теза да су студентски протести својеврсне србијанске литије или наставак истих. Чак није ни глупо колико је болесно.

Литије јесу по многочему биле наша највећа национална побједа у претходне двије деценије, па би и било здраворазумски помислити да се сваки иоле здрав процес међ Србљем калеми на талас литија. Такође, за вријеме литија и постлитијског периода имали смо прилику да нешто кратко живимо у илузији да је српска националистичка идеја слободна од било које шифре која би у књизи "Међународна класификација болести" била стављена под словом Ф и да од српске деснице ипак нешто може бити. А најбитније, језгро литија, односно центар окупљања је била Српска Православна Црква.

Премотавши филм до 2025. године, сусрећемо се са српским националистима који се боре раме уз раме са чуварима аманета нане Фате; са другосрбијанским наказама који кидишу на православне цркве; са псеудорелигијским (неко би рекао окултним, али то остављам вама да закључите) обредима по улицама и студентским брлозима; псовањем Богородице од стране лојавих подљуди; мОлБаМа да се на скуп у Новом Пазару не доносе иконе (ај нема везе, направили су нам мантије браћа наша са којом нас је режим завадио 🤡); ђавоиманим кидисањем на патријарха и Цркву; ограђивањем од српског корпуса ван скраћених граница Србије, те подржавање колонијалних управника усмјерених директно против кључних интереса српског народа.

Баш онако у побједничком духу литија. Да се пробудиш из коме у 2025. години после литија, човјек би помислио да је упао у паралелни универзум у ком су литије угушене и цијела ствар се завршила тако што је Милова власт претворила Острог у СокерБет кладионицу.

Дакле, не само да ово нису литије (да не понављам поново колико је идеја да јесу болесна, стварно јесте), него су у буквалном смислу Антилитије у извођењу МИ6 који нам се свети за успјех правих литија од прије пет година.
Но, за једно јесу врло вјероватно управу. Овај процес јесте узрокован литијама, само не на начин на који то мисли глупави српски салоњарски или дирејнџ националиста (или било која друга врста домаћег глупана). Национална побједа представљена литијама просто је била неопростива увреда толико да је цијели феномен око студентског покрета у буквалном смислу освета за литије.

Но части немају неутрални, јел да? Замисли тај безобразлук што неће да марширају корачнице уз другосрбијанске Усташе.

Ево, прошло је већ седам година од када нас је Владета Јеротић напустио. Напустио је, наравно, онако лепо евфемистички речено, јер би било сувише банално рећи да је умро - а он би се, сигуран сам, на то насмејао и додао како је смрт само једна прелазна фаза, нешто као крај школске године, само без матурске вечери.

У међувремену, остали смо ми, вечито млади духовно, али не у оном узвишеном смислу, већ у смислу размаженог детета које још увек вуче маму за сукњу, очекујући да му објасни зашто га живот не воли. Владета нам је, на свој начин, стрпљиво цртао и објашњавао: о љубави, страху, вери, нади, о томе зашто човек више личи на Хамлета него на Супермена. И све то уз један полузагонетни осмех, као да нам каже: Знам да ме нећете баш најбоље разумети, али ето, да пробамо.

Сада, када га више нема, остаје питање: да ли смо ишта чули, или смо га слушали онако како људи слушају временску прогнозу — пола пажње, пола аутоматизма, уз коначно „ма, биће како мора“. А можда је то и кључ целе приче: човек је биће које бескрајно слуша, а врло мало заиста чује.

Владета би, да је ту, вероватно рекао нешто смирујуће, типа: „Па добро, и то је у реду. Сви смо у процесу.“ И ето, ту негде лежи његова највећа иронија — човек који је цео живот покушавао да нам објасни нас саме, отишао је, а ми смо остали да се свађамо по друштвеним мрежама о томе ко је у праву око правог значења његових речи.

Можда је то наш најискренији споменик њему — не мермерна плоча, него вечити хаос људске глупости. А он, где год да је, вероватно се смешка и тихо добацује: „Ето вам лекција, па се снађите.“

Студентски џихад даје
опипљиве резултате.


@djtv_ba

Админи Бунта толеришу отворене позиве на убијање на српских војника.

Обратити пажњу на профиле : Срећко, Р и Танџара

По глаткој дискусији бих рекао да је могуће је да је у питању једна особа која прелази из профила у профил.

Непринципијелна коалиција

МиГ-29 у карактеристичној за азербејџанске ловце камуфлажи примећен је на украјинском небу са ознакама препознавања Ваздушних снага Украјине.

Једноседни ловац са плаво-сиво-плавом камуфлажном шемом примећен је у пуном борбеном наоружању са четири ракете блиског домета Р-73 и две пресретачке ракете средњег домета Р-27.

Појава, очигледно, азербејџанског авиона са украјинском ронделом на борбеној мисији указује на могући међувладин споразум о преносу летелица или њиховој реквизицији са територије Львовског државног авио-ремонтног завода за хитне потребе одбране.

Познато је да је уочи војног конфликта у заводу вршен капитални ремонт три азербејџанска МиГ-29 модификације 9-13, али након серије ракетних удара на предузеће њихова судбина је била непозната. Изгледа да је барем део њих благовремено евакуисан и уведен у службу.

Већ три дана се позива преко друштвених мрежа да се дође у Нови Сад, али од јуче је почела кампања "Шта да радиш ако дође до насиља на протесту?"

Биће ово занимљиво вече.

"Ајде удари ме, ајде удари ме!"

*Не ударе га.

"Јао колико су окрутни..."

Колико ли би се жалили да их стварно туку?

Нека им неко јави да не дирају Шаровића.

Доста нам је један бивши Шешељевац који се власти домогао након батина.

...и то не баш бистар