Ево, прошло је већ седам година од када нас је Владета Јеротић напустио. Напустио је, наравно, онако лепо евфемистички речено, јер би било сувише банално рећи да је умро - а он би се, сигуран сам, на то насмејао и додао како је смрт само једна прелазна фаза, нешто као крај школске године, само без матурске вечери.

У међувремену, остали смо ми, вечито млади духовно, али не у оном узвишеном смислу, већ у смислу размаженог детета које још увек вуче маму за сукњу, очекујући да му објасни зашто га живот не воли. Владета нам је, на свој начин, стрпљиво цртао и објашњавао: о љубави, страху, вери, нади, о томе зашто човек више личи на Хамлета него на Супермена. И све то уз један полузагонетни осмех, као да нам каже: Знам да ме нећете баш најбоље разумети, али ето, да пробамо.

Сада, када га више нема, остаје питање: да ли смо ишта чули, или смо га слушали онако како људи слушају временску прогнозу — пола пажње, пола аутоматизма, уз коначно „ма, биће како мора“. А можда је то и кључ целе приче: човек је биће које бескрајно слуша, а врло мало заиста чује.

Владета би, да је ту, вероватно рекао нешто смирујуће, типа: „Па добро, и то је у реду. Сви смо у процесу.“ И ето, ту негде лежи његова највећа иронија — човек који је цео живот покушавао да нам објасни нас саме, отишао је, а ми смо остали да се свађамо по друштвеним мрежама о томе ко је у праву око правог значења његових речи.

Можда је то наш најискренији споменик њему — не мермерна плоча, него вечити хаос људске глупости. А он, где год да је, вероватно се смешка и тихо добацује: „Ето вам лекција, па се снађите.“

Студентски џихад даје
опипљиве резултате.


@djtv_ba

Админи Бунта толеришу отворене позиве на убијање на српских војника.

Обратити пажњу на профиле : Срећко, Р и Танџара

По глаткој дискусији бих рекао да је могуће је да је у питању једна особа која прелази из профила у профил.

Непринципијелна коалиција

МиГ-29 у карактеристичној за азербејџанске ловце камуфлажи примећен је на украјинском небу са ознакама препознавања Ваздушних снага Украјине.

Једноседни ловац са плаво-сиво-плавом камуфлажном шемом примећен је у пуном борбеном наоружању са четири ракете блиског домета Р-73 и две пресретачке ракете средњег домета Р-27.

Појава, очигледно, азербејџанског авиона са украјинском ронделом на борбеној мисији указује на могући међувладин споразум о преносу летелица или њиховој реквизицији са територије Львовског државног авио-ремонтног завода за хитне потребе одбране.

Познато је да је уочи војног конфликта у заводу вршен капитални ремонт три азербејџанска МиГ-29 модификације 9-13, али након серије ракетних удара на предузеће њихова судбина је била непозната. Изгледа да је барем део њих благовремено евакуисан и уведен у службу.

Већ три дана се позива преко друштвених мрежа да се дође у Нови Сад, али од јуче је почела кампања "Шта да радиш ако дође до насиља на протесту?"

Биће ово занимљиво вече.

"Ајде удари ме, ајде удари ме!"

*Не ударе га.

"Јао колико су окрутни..."

Колико ли би се жалили да их стварно туку?

Нека им неко јави да не дирају Шаровића.

Доста нам је један бивши Шешељевац који се власти домогао након батина.

...и то не баш бистар

Понесите заставе да им наметнете свој наратив!

Баксузлук је заразан

Једина прича која је гора од овога је "немојте да мешамо спорт и политику"

Бунт: сврши

Гајић: "Дух Карађорђа"