Ми смо, да простите, оболели народ – али не од баналних болести, већ од једне посебне патологије самообмане: уверили смо себе да смо „антизападно оријентисани“. Док смо једни другима у очи понављали мантре о потреби која налаже да се не сме носити мајицу са америчком заставом или било која западна симболика, нужности да се држи три прста спојена а не одвојена, постојао је бар неки култ антиамериканизма. Тај култ је, колико год био карикатура, ипак представљао нешто налик на грамшијевску „контра-хегемонију“ – слабашну, али довољну да унесрећени народ има утисак да постоји отпор.

Сада, у новом добу, све то полако нестаје. Већ видимо како ће ускоро бити сасвим нормално да се „патриоте“ огрћу америчким и другим заставама, све у духу „суверенистичког таласа“ који је, узгред, пажљиво пакован и дистрибуиран из самих Сједињених Држава и Пентагона. Логика је једноставна и савршено хантингтонска: ако не желите да будете либерални глобалисти са геј/еко/људскоправним пакетима, ево вам алтернативе – породична, суверена, циони-хришћанска цивилизацијска парадигма. Исти продуценти, друга маска. То је у ствари Шмитова стара игра пријатеља и непријатеља: Вашингтонски Вавилон вам великодушно даје непријатеље (Сорош, либерали, „глобалисти“) и пријатеље (тзв. суверене вође, ционо-хришћански традиционалисти), док сам остаје вечни арбитар, са својих преко 700 база распоређених као шаховске фигуре на глобалној табли.

У тој фарси, ми смо, скоро неприметно, исмејали и обезвредили смрт Зорана Вујовића, али и жртву стотина хиљада оних који су бранили земљу од западних освајача. Историја је претворена у кабаре: жртве у статистику, отпор у паролу, трагедија у телевизијски шоу.

А ми? Ми аплаудирамо. Јер кловн на сцени, било да маше три прста или америчку заставу, увек је „наш“. Као што би Грамши рекао: хегемонија је најуспешнија онда када поданици више и не примећују да учествују у њој.

(Слика у коментару)

Идите у молере (молери, ништа лично), није факултет за вас.

Јеб'о вас припадник албанских нелегалних парамилитарних снага

Колико је вештачка морална криза успешно спроведена говори нам и случај земаља које немају великих проблема а које су принуђене да се политички изјашњавају о таквим тривијалним стварима као што је број полова.

А било нам је смешно некада када су "осам сати раcправљали о најдужем дану на северној полулопти"

Живимо у Топ Листи Надреалиста

Можда најбитнија српска историјска књига новијег доба.
Написана без емоција, хладно, са историјским подацима, а опет тако пуна среће и много туге.

Препорука за сваког ко није прочитао.

Ја сам донео неколико закључака, али ћу издвојити два:

1) Велике силе ће нас поштовати само ако и сами постанемо велика сила

2) СПЦ мора да се активира више у народу и да све своје проповеди фокусира на Васкрсење и Србију

Срби у последњих тридесет година пролазе кроз свој вијек понижења. Једине позитивне осцилације у том колапсу су биле Дејтон, полу-успјешна одбрана земље 1999 и литије. Па тако кроз тај пакао пролазимо и сада. Додик ће нажалост изгледа лећи на руду. Вјероватно подстакнут притисцима Вучића који би након сјевера Косова сада да жртвује и Српску на олтар стабилократије. Али упркос томе Додика сматрамо одговорним у овом случају јер би он као лидер са озбиљном аутономијом имао могућности да се зарад виталног националног интереса супротстави овој уцењеној сплачини. Уколико не уради оно што је Радован одрадио знатно моћнијем Слободану Милошевићу онда је и он издао. Нажалост је српска дубока држава тотално супротна ономе што је била на прелазу из 19 у 20 вијек. Тада их је одликовала интелектуална, обавјештајна, војна, културална и политичка храброст као и стручност! Што су и резултати српске националне ренесансе потврђивали. Серија проширивања територијa, јачање нације на сваком пољу, итд... Данас је нажалост одликују калкулантност, криминал, непотизам, кукавичлук, алавост и импотенција сваке врсте и зато су резултати овако поражавајући. Једино је наша матица она (уз изузетак Јерменије) која са ко фол сетним изразом лица у лудачком велеиздајничком заносу одсјеца сопствене удове. Крајину под Слобом, Црну Гору под Тадићем, сјевер Косова под Вучићем и не дај Боже сада Српску исто под Вучићем уз подршку Додика и већег дијела опозиције у Српској. Јер уколико ово Шмиту на крају прође тек ће онда загристи у правцу апсолутног обесмишљавања Српске. Тако ћемо се напљувати на гробове свих оних палих бораца у Одбрамбено отаџбинском рату па и на јасеновачке великомученике. Али битно да Експо неометано шљака и да са оперу накоксане паре. Што представља врхунац моралне вертикале постмодерног српског национализма данашњице. Свака част за војну опрему. Она заиста и јесте озбиљног стратешког карактера. Можда вам и послужи да за коју деценију покушате одбранити прешевску долину, Санџак и Војводину. Наравно уколико процјените да је право вријеме за то и да је та жртва вриједна поништавању мира, стабилности и нестанка. Мирна срца можемо рећи да уколико ово прође, Срби као народ са правом закорачују у историјски амбис. А и искрено речено нама Српство без Косова, Црне Горе, а Српске поготово ни не треба. Оно ће тако као појам уз све ове издаје постати гробница на одложено.

Бугарохрватски менталитет од 2000тих на овамо нам метафизика неће опростити. Ту кад народ загази, нема враћања на историјску сцену. Само копрцање док не ишчезнеш. СНС је дигао то на нантни степен. А најгоре је што они, који призивају студенте да им је једино битна авнојевска Србија, сами воде такву политику. Супер дају паре, давали су и жути, али да ли су спремни да својом политичком каријером и животом залегну за одбрану. Ево видимо да нису. У том игрању политике ће се изгубити српство. Остаће само пука прича за неке породице које ће људи сматрати ментолима и чудацима. СНС еутанизира српство, а најтужније је што се том бугарохрватизацијом имају јак утицај на српство и ван граница Србије.