Вјероватно смо први најавили раскол на релацији Додик - Вучић и колико видимо то постаје све очигледније.

Вучићу је у реду да прави коалиције са Харадинајем. Баш га брига да уручује цвијеће Колинди и да читав један минут ћути за погинулим бранитељима у Загребу. Али тактичка привремена борба српског и хрватског фактора против централистичког Сарајева је недопустива. Зато онако пасивно агресивно кевће на посјету Пленковића и Човића које су, поред Додика, дочекали и челници опозиције у виду Драшка. Јер јебига, парирати Сарајеву је срамота, али је ваљда одраз храбрости да дајете легитимитет Кристијану Шмиту. Исти онај легитимитет којег су му ускратили Кина и Русија, коју СНС медији већ мјесецима бесомучно нападају. Баш братски, нема шта. Ваљда је одраз генијалности да оба пута играте на погрешне опције у Америци, да СНС фирме учествују у махинацијама избора и да око Русије која побјеђује западом подржану Украјину, креирате русомрзилачку атмосферу из 1948 док шените пред бриселским Бафометом.

Наравно, не треба се ни превише лизати са Хрватима. Нама итекако одговарају трзавице између њих и Балија, али не бисмо смијели да изгарамо за трећи ентитет. Балије би у том случају плакале пар мјесеци, али би онда могло доћи до обједињавања на темељу конвертитства. Исто се десило под палицом бившег колективног запада након Вашингтонског и Сплитског споразума. Њихов међусобни сукоб да, окончање њиховог сукоба никако не. Али свакако, евентуални трећи ентитет ће се уз много тога решавати на релацији Москва-Вашингтон и секундарно Брисел и Кина. За сада нам динамика лоших односа Хрвата и Балија одговара, али се не смијемо уљуљкивати. Али исто тако нећемо трпити придике Вучића који се чак и пред тим толико му омраженим Хрватима понижавао у својој првој фази владавине. Па је тако читав један минут ћутао у част крвника из Бљеска, Олује и са Јужног потеза. Који су само у Мркоњић граду маљем побили 166 Срба. Неко ко је након наступа у Глини себи дозволио тако нешто дијаболично изврнуто, нема право да било коме било шта у вези са тим пребацује.

Сваког петка објављујемо "АПЕЛ ЗА ПОМОЋ". Да бисмо помогли овим несрећним људима пустите СМС или уплатите на други начин, а такође проследите ову објаву у друге групе и вашим пријатељима из именика.

За уплате из иностранства можете преко опције E-doniraj платном картицом или PayPal

линк:

https://www.budihuman.rs/korisnik/1894/jelena-misic

Замисли ти тек ту геополитичку дрскост — кОмУњАрСкА Кина, та силна диктатура од једне милијарде људи, усудила се да постоји на сопственој територији без претходне консултације са америчким комитетом за глобалну хегемонију и распоређивање војних база. Као да је нормално да неко у 21. веку држи своје луке, базе и фабрике тамо где су му, ето, историјски и географски пале. Невероватно.

И онда, као да то већ није довољно непристојно, Кина се још усудила да се насади на саму ивицу прстена америчких миротворних база — оних што шире мир на исти онај начин на који убица гарантује безбедност: Све ће бити у реду док сам ја ту.

Кина се усуђује да наруши визију једног истинског мултиполарног пророка – Доналда Трампа, миротворца у златној блиндираној кочији, чија је најдубља жеља да буде искрени партнер Русији… све док му то не поквари неки саветник, генерали, избори или дневни распоред твитова. Не дају му али жели верујте ми.

Америчка империја, са својом патентираном моралном надмоћи, ту је, наравно, да прави ред. Јер ако нешто квари концепт “сувереног света”, то је свака држава која се усуђује да буде суверена без америчке лиценце.

(Слика у коментару)

У првом минуту грешка.

"Ово је исконструисано"
Шта је исконструисано? Ко га је тукао по ушима да се слика са Насером?
Звучи као жена кад се правда како се збунила па се случајно натакла на туђи.
Заболе све што он подржава Вучића. Фрка је настала због Насера, али сада ће тек да умеша и онога иза кога је покушао да се сакрије.

Криптонит проп'о
Не цвета цвеће ни у рударско предузеће

https://news.1rj.ru/str/radjevina

© serbianmetaversequest (ИГ)

💢 Trump declares that land strikes in Venezuela are ‘Starting ’

Subscribe @NewResistance

Дубока албанизација европског друштва

❗️Због прекорачења буџета Естонија неће бити у стању да комплетира 600 бункера у оквиру „прибалтичког одбрамбеног пројекта“. Планирана динамика касни годину дана. Завршено 7 објеката.

Баш дубока албанизација

Пензиони фонд Украјине (није мим)

👇

Уколико Русија, из сасвим разумљивих разлога, одлучи да Србију више не третира као енергетски повлашћену рођаку из унутрашњости, већ као сваку другу државу са којом сарађује – а после читаве колекције антируских гестова власти, не би било чудо – биће то тренутак истине за наше угледне „европске партнере“. Јер, ако ишта разобличава идеолошко самозаваравање домаћих политичких елита, то је управо чињеница да ће се тек након тога видети колико Европа заиста „поштује нашег председника“ и колико нас, у суштини, третира као потрошни материјал нижег квалитета.

Наиме, када (не ако, већ када) повлашћени гасни аранжман ишчезне, биће интересантно посматрати панично повлачење европских инвеститора који су до јуче представљани као круна наше „суверене и мудре“ економске политике. Истина је, наравно, далеко мање романтична: стране инвестиције се нису слиле у Србију зато што су фасциниране компетентношћу домаће власти, већ зато што Србија представља јединствен историјски парадокс — колонију Запада са приступом руском гасу. Уз још леп бонус: екстериторијални статус у односу на пореску и финансијску регулативу ЕУ. Па ко не би дошао на такво егзотично одмаралиште?

Јефтина радна снага, иако неопходна за профитабилност модела, није сама по себи довољан магнет. То да радници могу да носе пелене на послу како би производња текла без прекида, јесте додатни комфор западног капитала, али није пресудни разлог његовог боравка. Пресудни разлог је – јефтина руска енергија коју земље ЕУ, из сопствених (анти)цивилизацијских принципа и геополитичких падова, више не могу да користе код куће. Али у Србији, својој колонији-са-посебним-погодностима, могу.

Због тога Европа тако дуго и стрпљиво толерише домаће вербалне акробације по питању санкција Русији. Докле год преко Београда могу да допиру до јефтиног руског гаса, биће спремни да зажмуре на лажна обећања Русији и на комичне покушајиме "балансирања“.

Москва, са друге стране, пажљиво посматра. Нема журбе да се обнови гасни уговор. Има смисла сачекати да ли ће Београд наставити свој низ антируских амблема – декларације у Тирани, Давосу, Дубровнику, Бриселу; предлог да Србија шаље ЕУ муницију бланко; реално слање муниције Украјини. Све су то индикатори који, у збирном облику, шаљу једну просту поруку: Београд би волео да седи на два стола где ће скаткоречити Истоку а практиковати политику интеграције у НАТО блок.

Сада, у тако припремљеном терену, власт почиње да гура наивну причу о „спашавању економије привреде“ кроз национализацију — која, да будемо искрени, није ништа друго до станица усред пута ка западној приватизацији. Узрок није економски; узрок је политичка инфантилност према Бриселу и Вашингтону.

А најлепша иронија свега? Са наставком антируске политике, западни капитал ће баш он — западни — први напустити Србију. Колонизована економија ће пропасти под теретом сопственог „европског пута“. И то ће, парадоксално, бити прва ствар у дуго времена која је за Србију заиста добра.

Јер понекад, у свету зависног капитализма, колапс колонијалног модела није трагедија. Он је прва шанса за озбиљну обнову.

Што нисам Трампов хотел у Београду, па да ме нема.

Пропао као "покрет за државу"