У првом минуту грешка.

"Ово је исконструисано"
Шта је исконструисано? Ко га је тукао по ушима да се слика са Насером?
Звучи као жена кад се правда како се збунила па се случајно натакла на туђи.
Заболе све што он подржава Вучића. Фрка је настала због Насера, али сада ће тек да умеша и онога иза кога је покушао да се сакрије.

Криптонит проп'о
Не цвета цвеће ни у рударско предузеће

https://news.1rj.ru/str/radjevina

© serbianmetaversequest (ИГ)

💢 Trump declares that land strikes in Venezuela are ‘Starting ’

Subscribe @NewResistance

Дубока албанизација европског друштва

❗️Због прекорачења буџета Естонија неће бити у стању да комплетира 600 бункера у оквиру „прибалтичког одбрамбеног пројекта“. Планирана динамика касни годину дана. Завршено 7 објеката.

Баш дубока албанизација

Пензиони фонд Украјине (није мим)

👇

Уколико Русија, из сасвим разумљивих разлога, одлучи да Србију више не третира као енергетски повлашћену рођаку из унутрашњости, већ као сваку другу државу са којом сарађује – а после читаве колекције антируских гестова власти, не би било чудо – биће то тренутак истине за наше угледне „европске партнере“. Јер, ако ишта разобличава идеолошко самозаваравање домаћих политичких елита, то је управо чињеница да ће се тек након тога видети колико Европа заиста „поштује нашег председника“ и колико нас, у суштини, третира као потрошни материјал нижег квалитета.

Наиме, када (не ако, већ када) повлашћени гасни аранжман ишчезне, биће интересантно посматрати панично повлачење европских инвеститора који су до јуче представљани као круна наше „суверене и мудре“ економске политике. Истина је, наравно, далеко мање романтична: стране инвестиције се нису слиле у Србију зато што су фасциниране компетентношћу домаће власти, већ зато што Србија представља јединствен историјски парадокс — колонију Запада са приступом руском гасу. Уз још леп бонус: екстериторијални статус у односу на пореску и финансијску регулативу ЕУ. Па ко не би дошао на такво егзотично одмаралиште?

Јефтина радна снага, иако неопходна за профитабилност модела, није сама по себи довољан магнет. То да радници могу да носе пелене на послу како би производња текла без прекида, јесте додатни комфор западног капитала, али није пресудни разлог његовог боравка. Пресудни разлог је – јефтина руска енергија коју земље ЕУ, из сопствених (анти)цивилизацијских принципа и геополитичких падова, више не могу да користе код куће. Али у Србији, својој колонији-са-посебним-погодностима, могу.

Због тога Европа тако дуго и стрпљиво толерише домаће вербалне акробације по питању санкција Русији. Докле год преко Београда могу да допиру до јефтиног руског гаса, биће спремни да зажмуре на лажна обећања Русији и на комичне покушајиме "балансирања“.

Москва, са друге стране, пажљиво посматра. Нема журбе да се обнови гасни уговор. Има смисла сачекати да ли ће Београд наставити свој низ антируских амблема – декларације у Тирани, Давосу, Дубровнику, Бриселу; предлог да Србија шаље ЕУ муницију бланко; реално слање муниције Украјини. Све су то индикатори који, у збирном облику, шаљу једну просту поруку: Београд би волео да седи на два стола где ће скаткоречити Истоку а практиковати политику интеграције у НАТО блок.

Сада, у тако припремљеном терену, власт почиње да гура наивну причу о „спашавању економије привреде“ кроз национализацију — која, да будемо искрени, није ништа друго до станица усред пута ка западној приватизацији. Узрок није економски; узрок је политичка инфантилност према Бриселу и Вашингтону.

А најлепша иронија свега? Са наставком антируске политике, западни капитал ће баш он — западни — први напустити Србију. Колонизована економија ће пропасти под теретом сопственог „европског пута“. И то ће, парадоксално, бити прва ствар у дуго времена која је за Србију заиста добра.

Јер понекад, у свету зависног капитализма, колапс колонијалног модела није трагедија. Он је прва шанса за озбиљну обнову.

Што нисам Трампов хотел у Београду, па да ме нема.

Пропао као "покрет за државу"

Клетва. Минирао самог себе.

Ако хоћете да му нешто пропадне, натерајте га да свим силама запени за то.

Из пера Бојана Вегаре.

Нико нама није крив што се ово дешава. Код нас удружења служе да има ко ждерат на парастосима и увече закитит пјеваљку. Ветерани подељени у 800 удружења. Логораши у раљама суда. Власт у рукама странаца. Нама нема ко организовати овако нешто. Материјала има. Слика. Прича. Књига. Живих свједока. Има момак приватну колекцију пет постави може направит. Има и много људи који би то видили. Али, нема ко да то финансира. Нас су сатрала наша удружења, наше Борачке и свједоци Тужилашва БиХ. А Србију су претрали НВО кродилима. Сви зобу. Једни државу музу. Други је за паре руше. У Београду има Срба више већ било гдје друго, само нема човјека који би прстом мрднуо да покаже истину. Ево биће промоција у Београду у фебруару и биће народа, само тешко да ће доћи ови кауч критичари. Зато ми је неки дан срце ко Русија било. У школи дјеца и професори. Градоначелник и бивши министар. Са њима и ратници каквих је мало. Моје Муње и Брнетови четници. Понеки линијаш роваш. Дошли да заједно дјеци са поносом покажемо ко смо и колики је наш подвиг да данас у миру живе. Наша дјеца не знају ко је Мићо Влаховић, Мићо Лиздел, Шале Капитена или Јосиповић. Борим се ко лав да дјеца упамте јунаке мог града. Да знају за Бору, Дарета, Жутог, Сокола, ђеда Аку и многе друге. Потпуно сам причам и радим шта радим, а да ради свако колико је до њега. Имали би Срби из Сарајева трајну поставку у Београду. И не само у Београду већ у многим градовима, јер обогатили смо сваки град у који смо дошли. Али неће нико ништа да уради. Сви само серу. Упразно и опширно, само скоро нико не дјелује. Зато нам бар 300 000 Срба има који вјерују у опсаду Сарајева, Сребреницу и овај сафари. И не знају да је битка за Сарајево трајала скоро четри године и да смо први са читавим свијетом ратовали. Да смо сви равни јунацима из Великог рата. Да је свако дјете, жена, старац и старица, херој који пркоси смрти у име љубави за свој род и земљу. Сви су се о нас огрјешили и о нама се скоро ништа не зна. Зато нас овакве ствари и боле.

Пасоше им нису пронашли