sharoitplus.uz – Telegram
sharoitplus.uz
1.88K subscribers
1.76K photos
313 videos
20 files
2.19K links
Toshkent shahar "SHAROIT PLYUS" nogironlar jamoat birlashmasi

Tel: +998 (55) 500-50-60
E-mail: info@sharoitplus.uz

www.sharoitplus.uz

Общественное объединение инвалидов г. Ташкента «ШАРОИТ ПЛЮС»

Tel: +998 (55) 500-50-60
E-mail: info@sharoitplus.uz
Download Telegram
Channel created
Channel photo updated
​​(UZ)
2018 йил 12 ноябрь ННТ "Шароит Плюс" Ўзбекистон Ёшлар иттифоқи қошидаги Имконияти чекланган ёшлар ва болалар марказининг бўлим координаторларига "Шароити чекланганлик тенглик" мавзусидаги тренинг ўтказди. Тренингни йўналтирувчи-фасилитатор Мухаббат Рахимова олиб борди.

(RU)
12 ноября 2018 года ННО "Шароит плюс" провело тренинг по "Созданию равноправного общества для лиц с инвалидностью" для координаторов отделов Центра молодёжи и детей с ограниченными возможностями при Союзе Молодёжи Узбекистана. Тренинг провела фасилитатор Мухаббат Рахимова.

(EN)
On 12 November 2018 NGO "Sharoit Plus" conducted a "Disability Equality Training" (DET) for department coordinators of the Center of Disabled Youth and Children under the Youth Union of Uzbekistan. The training was conducted by trainer and facilitator Muhabbat Rahimova.
​​(UZ)
Бугун 2018 йил 13 ноябрь Ўзбекистон ёшлар иттифоқининг Тошкент шаҳридаги барча туман мактаб сардорларига Имконияти чекланган ёшлар ва болалар маркази фаолияти хақида ва Имконияти чекланган ёшларнинг жамиятдаги фаолликларини кучайтириш учун турли мавзуларда семинар ташкил қилди. Ушбу семинарда, ННТ "Шароит Плюс" "Инклюзив жамият қуриш" мавзусида тақдимот қилди.
(RU)
Сегодня, 13 ноября 2018 г. всем лидерам районных школ города Ташкента при Союзе молодёжи Узбекистана был организован семинар по разной тематике в целях их ознакомления с деятельностью Центра молодёжи и детей с ограниченными возможностями, а также об усилении активности молодёжи с инвалидностью в обществе. На данном семинаре, ННО "Шароит Плюс" выступила со своей презентацией на тему "Строительство инклюзивного общества".
(EN)
Today on 13 November 2018 a seminar was organised for the district school leaders of Tashkent city under the Youth Union of Uzbekistan on various themes in order to raise awareness about the activities of the Center of Disabled Youth and Children as well as to increase the activity of disabled youth in our society. At this seminar, NGO "Sharoit Plus" made a presentation on the theme of “Building an inclusive society”.
Ўзбекистон Ёшлар иттифоқи қошидаги Имконияти чекланган ёшлар ва болалар маркази Директори Рано Шодиева ва марказ ҳодимлари билан биргаликда ННТ "Шароит Плюс" Раиси Мухаббат Рахимова.
​​(UZ)
Шаҳар имконияти чекланган инсонлар нигохида: Тошкент шаҳри имконияти чекланган инсонлар учун қулайми? Ўзбекистон Ногиронлар Ассоциацияси раиси Ойбек Исоқов билан суҳбатда нима учун шаҳримиз кўп одамлар яшашига тўлиқ мослашмаган ва қандай қилиб уларга шароитлар яратиш мумкин? (рус тилида)
(RU)
Город глазами инвалидов: Насколько Ташкент удобен для людей с ограниченными возможностями?
Анализируем вместе с айбек исаков Председателем Ассоциации инвалидов Узбекистана, почему город не позволяет многим людям жить полной жизнью и выясняем, как это можно исправить. (на русском)
(EN)
The city through the eyes of disabled people: Is Tashkent convenient for people with disabilities?
We analyze together with Oybek Isakov Chairperson of the Association of Disabled People of Uzbekistan why the city does not allow many people to live life to the fullest and find out how to fix it.
https://hook.report/2018/11/ne-vihodi-iz-komnati/?fbclid=IwAR2YA7qQKT-lWFar8SGEmmtdn6HhKYJLk-wm4NUxzaJvRZGu3JFc4vkRgp0
(UZ)
Бутун дунё бўйлаб ногиронлиги бор аёллар 2019 йил 13-июлдан 3-августгача АҚШнинг Орегон штати, Юджин шаҳрида бўлиб ўтадиган Ҳалқаро аёллар етакчилик ва ногиронлик институти (WILD) дастурида иштирок этиш учун аризаларни топширишга таклиф этиладилар. Ариза топшириш муддати 2018 йил 30-ноябрь. Инглиз тилини бошланғич даражасида билиш шарт ва муваффақиятли аризачилар учун стипендия олиш имконияти ҳам бор. Шошилинг! Батафсил маълумот учун: https://www.miusa.org/news/2019/WILDcallforapplications
(RU)
Женщинам c инвалидностью по всему миру предлагается подать заявку на 9-й Международный женский институт по проблемам лидерства и инвалидности (WILD), который будет проходить в Юджине, штат Орегон, США с 13 июля по 3 августа 2019 года. Срок подачи заявок: 30 ноября 2018 года. Необходимо знание английского языка на начальном уровне. Для успешных заявителей предусмотрена стипендия. Спешите! Подробнее: https://www.miusa.org/news/2019/WILDcallforapplications
(EN)
Women with disabilities around the world are invited to apply for the 9th International Women's Institute on Leadership and Disability (WILD) program to be held in Eugene, Oregon, USA from July 13th - August 3rd, 2019. Deadline to apply: November 30, 2018. Beginner level of English is required. Successful applicants may qualify for a scholarship. Hurry up! Detailed information: https://www.miusa.org/news/2019/WILDcallforapplications
👍1
​​БИЗ ҲАҚИМИЗДА
Биз Тошкент шаҳрида истиқомат қилувчи бир ташаббускор гуруҳ имконияти чекланган ва уларнинг ҳаётига бефарқ бўлмаган инсонлармиз. 2009 йилдан ўзаро ёрдам гуруҳи сифатида фаолиятимизни амалга ошириб 2016 йил 29-декабрь ўз нодавлат нотижорат ташкилотимизни давлат рўйҳатидан ўтказдик. Ташкилотимиз нафақат имконияти чекланган шахсларни балки уларга ёрдам бермоқчи бўлган иносонларни бирлаштириб Ўзбекистонда барча учун тўсиқлардан ҳоли ва инклюзив жамият яратишга қаратилган. “Шароит Плюс” дегани бу турли ҳил ногиронлиги бор инсонлар учун жамиятимизда уларга керакли бўлган шароитларни яҳшишлаш ва яратиш демадкир. Қўйилган мақсадларни амалга ошириш учун ташкилотимиз қўйидаги ижтимоий ҳизматларни кўрсатади: Шароит чекланганлик тенглик тренинги, шерик маслаҳати (шаҳсий психологик ёрдам), имконияти чекланган инсонлар мустақил фикрлаш/яшаш ғоясини тарғиб қилиш ва оммавий маданий тадбирларни ташкиллаштириш. #HechKimniOrtdaQoldirmaslik

О НАС
Мы являемся инициативной группой лиц с ограниченными возможностями и теми, кто небезразличен их жизни, которые проживают в городе Ташкенте. Начиная с 2009 года мы осуществляли свою деятельность в качестве группы взаимопомощи, и в 29 декабря 2016 года официально зарегистрировали свою негосударственную некоммерческую организацию. Наша организация объединяет не только лиц с ограниченными возможностями, но и тех, кто хочет им помочь, для создания в Узбекистане безбарьерного и инклюзивного общества для всех. “Шароит Плюс” в переводе с узбекского языка означает улучшение и создание необходимых “условий, возможностей” в нашем обществе для лиц с различными формами инвалидности. Для достижения поставленный целей наша организация предоставляет следующие социальные услуги: тренинг по созданию равноправного общества для лиц с ограниченными возможностями, консультирование “равный - равному” (индвидуальная психологическая помощь), обучение навыкам независимого мышления и независимой жизни для лиц с инвалидностью, а также проведение культурно-массовых мероприятий. #НикогоНеОставитьЗаБортом

ABOUT US
We are an initiative group of disabled people and of those who care about their lives, who live in the city of Tashkent. Since 2009, we have operated as a self-help group, and in December 29, 2016, we officially registered our non-governmental non-profit organisation. Our organisation brings together not only disabled people, but also those who want to help them, to create a barrier-free and inclusive society for all in Uzbekistan. “Sharoit Plus” translated from the Uzbek language means the improvement and creation of the necessary “conditions, opportunities” in our society for people with various forms of impairments. To achieve the above-mentioned goals, our organisation provides the following social services: Disability Equality Training (DET), peer-counselling (individual psychological assistance), training in independent thinking skills and independent living for disabled people, as well as cultural and public events to raise awareness about the needs and rights of disabled people in Uzbekistan. #LeaveNoOneBehind
sharoitplus.uz pinned «​​БИЗ ҲАҚИМИЗДА Биз Тошкент шаҳрида истиқомат қилувчи бир ташаббускор гуруҳ имконияти чекланган ва уларнинг ҳаётига бефарқ бўлмаган инсонлармиз. 2009 йилдан ўзаро ёрдам гуруҳи сифатида фаолиятимизни амалга ошириб 2016 йил 29-декабрь ўз нодавлат нотижорат ташкилотимизни…»
(UZ)
Бутунжаҳон ногиронлик ҳисоботига кўра ногиронликнинг қайсидир шаклига эга бўлган инсонлар сони 1 миллиарддан зиёдроқ ёки дунё аҳолисининг 15% ташкил этади, уларнинг 80% эса ривожланаётган мамлакатларда истиқомат қилади. Ўзбекистонда, сўнгги 10 йил давомида аҳоли орасида ногиронлиги бор деб топилган шахслар улуши 2-3%ни ташкил этиб келмоқда. Нима учун ногиронликнинг халқаро ва миллий тарқалишида шундай катта тафовут мавжуд?
Батафсил: https://analytics.cabar.asia/ru/kimlar-statistika-malumotlari-ortida-olib-ketmo-da-uzbekistonda-nogironlik-kursatkichlarini-ulchashga-tasir-iluvchi-omillar-ta-lili/?fbclid=IwAR0w7E6N9LGcqqKaynHZltxhr-p3vssTCp0EVRIWqagLPmSIBuFVAs8yyjA
(RU)
Согласно Всемирному докладу об инвалидности, более одного миллиарда или 15% мирового населения имеют ту или иную форму инвалидности. В Узбекистане доля зарегистрированных лиц с инвалидностью среди населения страны за последние десять лет колеблется на уровне около 2-3%. Почему существует такой большой разрыв между национальной и международной распространённостью инвалидности? Подробнее: https://analytics.cabar.asia/ru/kto-ostayotsya-za-bortom-statistiki-analiz-faktorov-vliyayushhih-na-izmerenie-pokazatelej-invalidnosti-v-uzbekistane/#_ftn1
(EN)
According to the World Report on Disability, more than one billion, or 15 percent of the world's population, have some form of disability. In Uzbekistan, the share of registered disabled people among the population of the country over the past ten years has fluctuated around 2-3%. Why is there such a big gap between national and international prevalence of disability? (Article is available only in Uzbek and Russian).
(UZ)
Ўзбекистон Ногиронлар Ассоциацияси раиси Ойбек Исоқов турли ҳил ногиронлиги бор инсонларга сайловларда барча билан тенг равишда қатнашишлари учун керакли шароитлар яратилиши керак деб ҳисоблайди. Батафсил: https://www.gazeta.uz/ru/2018/11/24/elections/ (рус тилида)
(RU)
Председатель Ассоциации инвалидов Узбекистана Ойбек Исаков считает, что необходимо создавать все необходимые условия для лиц с разными формами инвалидности, чтобы они наравне со всеми могли участвовать в выборах. Подробно: https://www.gazeta.uz/ru/2018/11/24/elections/
(EN)
Chairman of the Association of Disabled People of Uzbekistan considers that it is crucial to provide reasonable accommodation for people with various forms of impairments on order for them to participate in the elections on equal with others. In detail: https://www.gazeta.uz/ru/2018/11/24/elections/ (in Russian)
👍1
Ногиронлик моделларининг тўқнашуви

ёхуд атамалар – ғоялар элчиси



«Қўшнимнинг йигирма саккиз ёшли туғма ногирон қизи борлигини кўчамиздан ҳеч ким билмаскан» ёки «ногирон бола бошқа соғлом болалар биргаликда бир синфда ўқиса, у соғлом болаларнинг билим олишига ва руҳиятига салбий кўрсатиши мумкин». Шу каби фикрларни кўп эшитганмиз. Бундай гаплар кўп эшитилгани учун, кўпчилигимиз ҳайрон бўлмаймиз ва худди шундай бўлиши керакдек қабул қиламиз. Шунга ўхшаш фикр ва қарашларни дунёнинг кўплаб мамлакатларида, асосан ривожланаётган мамлакатларда ҳар куни бир неча марта эшитиш ва кузатиш мумкин. Ривожланган мамлакатларда эса, ҳозирги кунда бундай қарашларга дарҳол соғлом муносабат билдириш ва бефарқ бўлмаслик орқали ногиронларнинг жамиятдаги ўрни ўзгача бўлишига эришилмоқда. Бундай ўзгаришларга эришиш, омманинг ногиронлик ҳақидаги тушунчаларини ўзгартириш учун мунтазам чора-тадбирлар олиб бориш ва вақт талаб этади.

Дунёнинг ривожланган ва етакчи давлатларида сўнгги 30 йил давомида олиб борилган илмий ишлар ва тадқиқотлар натижасида, замонавий жамиятда ногиронлик ҳамда ногиронлар ҳақида асосан икки хил қараш мавжуд. Ушбу қарашлар “моделлар” деб юритилади, яъни “ногиронликнинг тиббий модели” ва “ногиронликнинг ижтимоий модели”. Бу моделларнинг ғоявий ўзаги бир-биридан тубдан фарқ қилади, шунинг учун мазкур моделлар тарафдорлари ўртасида тушунмовчилик ҳолатлари юзага келиб туради. Ҳозирги кунда ногиронлик масалалари халқаро даражада ва ривожланган давлатлар миқёсида тез суръатлар билан “тиббий модел”дан “ижтимоий модел”га ўзгармоқда. Бундай ҳаракатлар дастлаб 70чи йилларнинг ўрталарида АҚШда ногиронлар ташаббуслари билан бошланган. “Ижтимоий модел” ногиронлар томонидан “тиббий модел”га жавоб тариқасида тузилган. Бунда асосий эътибор ногиронларнинг жамиятдаги тўлақонли иштироки ва тенг хуқуқлилигига қаратилган. Ҳозирги кунда, фаол ногиронлар ва уларнинг тенг хуқуқли иштирокини қўллаб-қувватловчиларнинг саъй-ҳаракатлари билан “ижтимоий модел”га асосланган қараш ва тушунчалар дунёнинг ривожланаётган мамлакатларида ҳам тарғиб этилмоқда.





“Ногиронликнинг тиббий модели”нинг таърифи.

Ушбу моделга кўра, ногиронлик, бу шахснинг касаллиги, организмининг шикастланиши ёки жарохатлари ва руҳий ҳолатининг бузилиши туфайли дуч келадиган муаммолар деб тушунилади. Бундай ҳолатлар натижасида бу шахслар жамиятда тўлиқ иштирок эта олмайдилар, бошқалар билан тенг таълим ололмайдилар, касб-ҳунарга эга бўлиб ишга жойлаша олмайдилар, ўзларининг кундалик шахсий эҳтиёжларини қондира олмайдилар, кўчада эркин ҳаракатлана олмайдилар, бошқалар билан бемалол мулоқот қила олмайдилар ва оила қуриш имкониятидан маҳрум бўладилар, деган тушунчалар “тиббий модел” ғоясига асосланган. Бу модел шахснинг ушбу муаммоларининг ечими сифатида, унинг жарохатларини даволашни, организми функцияларини қайта тиклашни (реабилитация), руҳий ҳолатини изга солишни ва жамиятга мослаштириб уни “нормал” қилишни илгари суради. Ногиронларнинг жамиятда дуч келадиган муаммолари фақат уларни ўзгартириш орқали ечиш мумкин. Шунинг учун, “тиббий модел” мутахассислар, масалан шифокорлар, махсус ўқитувчилар, логопедларнинг йўл-йўриқлари билан ногиронлик муаммоларини ҳал қилиш мумкин деган тушунчага асосланган, ва бунда ногиронлик муаммосига дуч келган шахс ўз ҳаётини яхшилаш ёки муаммоларини ҳал қилишда пассив иштирокчи сифатида қатнашади, яъни ўз фикрига ва қарорига деярли эга бўлмайди. Ногироннинг бундай пассив иштироки унинг шахсий қудратини пасайишига, яъни ўзига бўлган ишончи, қарор қабул қилиши, ўз фикр ва қарорига таяниши, ўзини ҳимоя қилиши, бошқалар билан муносабат ўрнатиши, фаол ва ташаббускор бўлишига салбий таъсир кўрсатиб, уни бошқаларга тобе бўлишига олиб келади.


“Ногиронликнинг ижтимоий модели”нинг таърифи.

Бу моделнинг “тиббий модел”дан ғоявий ўзаги мутлақо фарқ қилгани туфайли ва бу икки модел ўртасидаги тафовутни тушунтириш учун Ўзбек тилида янги атамаларни жорий этишга тўғри келади. Бу атамалар шартли атамалар бўлиб, улар “ижтимоий модел”ни тушунтириш мақсадида вақтинча қўлланилади. “Ижтимоий модел”ни кенг тарғиб қилиш учун келажакда доимий қўлланиладиган атамалар иш
лаб чиқилиши лозим бўлади. Бу атамалар қуйидагилар: шароит чекланганлик, шароити чекланган шахс, тана функцияси чекланганлик, ва тана функцияси чекланган шахс. “Ижтимоий модел”ни тушуниш учун, биринчи ўринда шахснинг танасини ёки руҳиятини бошқалардан фарқ қиладиган ҳолати, яъни “тиббий модел”да ногиронлик деб таърифланган ҳолат билан шахснинг маълум бир фаолиятни ёки ҳаракатни бажара олмаслик ҳолатини бир-биридан ажратиб олиш керак. “Ижтимоий модел” ғоясига кўра, тана функцияси чекланганлик шахснинг жамият ҳаётида иштирок эта олмаслиги, фаолият юритмаслиги, таълим ололмаслиги, оила қура олмаслиги, ўз оиласида яшамаслиги ва ҳоказо муаммоларининг сабабчиси эмас. Тана функцияси чекланган шахснинг барча билан тенг ва жамиятда тўлақонли иштирок эта олмаслигининг сабаби, бу жамиятдаги мавжуд жисмоний тўсиқлар, салбий муносабатлар, нотўғри тушунча ва қарашлар, ўрнатилган тартиб ва тизимлардир. Ёки бошқа сўзлар билан ифодалаганда, тана функцияси чекланган шахснинг атроф муҳит билан бўладиган муносабати натижасида келиб чиқадиган муаммо бу шароит чекланганлик (ногиронлик). Масалан, “ижтимоий модел”да кўзи бутунлай ожиз бўлган шахснинг ҳолати “тана функцияси чекланганлик” ҳолати дейилса, лекин шу шахснинг маълум бир фаолиятни бажара олмаслиги, масалан китобни мутоала қила олмаслиги “шароит чекланганлик” дейилади, ва натижада бу кўзи ожиз шахс “шароити чекланган шахс” дейилади. Ёки ҳаракатланиш аравачасидан фойдаланадиган шахс бинога унинг эшиклари етарлича кенг бўлмагани туфайли кира олмаса, бу ҳолда унинг шароити чекланган бўлади. “Ижтимоий модел”га кўра, бу шахснинг бинога кира олмаслигининг сабаби унинг ҳаракатланиш аравачасида юрганлигида эмас, аксинча бунинг сабаби бино ҳаракатланиш аравачасига мослаштирилмаганида. “Тиббий модел”да бу икки жиҳат ажратиб кўрсатилмайди.

 “Ижтимоий модел”га кўра, барча инсонлар бир-биридан маълум бир жиҳатлар билан фарқланади, барча инсонларнинг жамиятдаги тенг хуқуқли иштироки ва фаолиятини таъминлаш учун алоҳида шахсларни ўзгартириш эмас, балки жамиятдаги тўсиқларга барҳам бериш лозим. Ушбу модел, икки ёқлама ёндошувни тавсия этади. Биринчиси, тўсиқларни бартараф этиб жамиятни барча тенг ва эркин иштирок этадиган қилиш, ва иккинчиси шахсларни салоҳиятини ва шахсий қудратини ошириш, бунга маълумотга эга бўлиш, қобилият ва кўникмаларни ривожлантириш ҳамда тиббий соғломлаштириш ишлари киради. Тиббий соғломаштириш билан “тиббий модел” тушунчалари бир хил тушунчалар эмас. “Ижтимоий модел” шахснинг ҳар томонлама имкониятини ошириш учун тиббий соғломлаштириш ёндошувини ҳам фаол иштирокка таъсир кўрсатувчи омил сифатида тавсия этади. Ушбу моделнинг “тиббий модел”дан тубдан фарқ қиладиган хусусиятларидан яна бири, бу барча олиб бориладиган саъй-ҳаракатлар ва чора-тадбирларнинг асосий етакчилари бу муаммоларга дуч келаётган шароити чекланган шахсларнинг ўзлари.

“Ижтимоий модел”нинг пировард мақсади, жамиятдаги мавжуд тўсиқларни бартараф этиш орқали барча инсонлар учун тенг имкониятлар яратилишига эришиш. Яъни, кўзи ожиз шахсни китоб мутоала қилишига эришиш учун, китобни нафақат одатий нашрда, балки Брайль ёзувида чоп этиш ёки электрон шаклда овозли китоблар яратиш лозим. Ҳар бир яратиладиган маҳсулот ёки кўрсатиладиган хизмат барча инсонларнинг эҳтиёжларини ҳисоб олган ҳолда яратилиши керак. “Ижтимоий модел”да бундай ёндошув “универсал дизайн” деб аталади, яъни маҳсулотлар ва хизматлар нафақат тана функцияси чекланган шахслар учун, балки барча инсонлар учун мўлжалланган бўлиши лозим.


Барча инсонларнинг жамиятдаги тенг ва ҳеч қандай тўсиқларсиз ҳамда камситилмай иштирок этишини таъминлаш учун, “ногиронликнинг ижтимоий модели”ни кенг оммага етказиш жуда муҳим масала.