Пријатна кафиџонкица драги пријатељи, да ли смо дошли себи од јучерашњег дана?

Било је 3/4, све бих мењао за 1/4 онај прави, ал ето данас славимо 9/11, биће боље, сребро не сија као злато нити ће икад, хвала момцима на свему.

Време је да престанем да коментаришем и очајавам због кошарке, а да напишем нову причу. Ово је једна од оних која се "десила у селу поред", да ли је истина или не, ви то процените, можда делује као виц, ал људи се куну да знају актере, коментари нек пресуде, да ли је неко чуо другу верзију, исту можда, небитно, прича је у рангу оне кад су деду сахранили са телефоном, а унук га узео из ковчега и однео на екскурзију. У сваком случају

Један момак, 20ак година, био је у вези са девојком из села пар месеци. Родитељи су му знали, доводио је кући, упознао са њима. После кратког периода, оног у ком је најјача љубав и нема ништа сем секса и слепе заљубљености, одлучи он да је жени.

Наравно, оде прво код ћалета да му саопшти да ће да доведе још једну жену у кућу, како то у селу углавном бива. Ћале се смркне и каже да морају озбиљно да причају и да не може да ожени ту девојку. Зашто? Зато што му је то полусестра, ћале је тајно јебавао њену кеву и сигуран је да је он отац.

Момак наравно одлепи. Није могао да верује да га је ћале пустио да гура у полусестру шест месеци и да је чекао да дође скоро до свадбе да би му рекао. Посвађају се они ту на крв и нож, падну тешке речи и син одлучи да мора некако да му се освети.

Престане да се виђа са девојком на пар дана без речи. Наравно у селу то није толико лако, с обзиром да је редовно боравила код њих и долазила без позива, али није могао да допусти да је види без да се среди у својој глави.

Одлучи да каже својој кеви шта се десило. Оде код ње и објасни да је желео да жени своју девојку, да су се јако заљубили, обавили све по реду, али кад је ћалету рекао, он му је најзад открио да му је његова девојка заправо сестра. Кева је спустила главу, утонула и на крају рекла

Сине, слободно је жени, он теби није отац.

Једна од ствари које ме држе у животу је да постоји могућност да ћу за живота видети Америку у пламену и да ће за то постојати лајвстрим

Ни не сећам се где смо тада девојка и ја кренули, ал ево већ пар недеља с времена на време ми падне на памет како ме је зауставила пред вратима и рекла СКИДАЈ ТУ МАЈИЦУ ДА ЈЕ ИСПЕГЛАМ, НЕ МОЖЕШ ТАКАВ ДА ИДЕШ. Иначе није да ми се то први пут дешава, ал јебеш ми све ако је та мајица била изгужвана. Стојим и гледам је на огледалу и ја стварно не видим ништа.

И од тад размишљам да ја у ствари никад нисам видео изгужваног мушкарца. Наравно да је сигурно било људи у мом присуству straight outta штрик, ал ја једноставно не обраћам пажњу на то. Тачно ми се јебе шта носиш на себи, сем ако није дрес или оне фуј полу хавајске ретро кошуље што сад клинци носе док им је на глави она фрћкава коса и гел.

Ал стварно, јел ико обраћа пажњу на изгужване ствари? Не причам о свадбама и то, а и да се не лажемо тад узмем са офингера и то је друже РАВНО КО СРЕМ капираш. Ал као да ја идем и гледам ликовима у мајицу и као аха тебра ово ниси добро испеглао или ЗЈУ ДРУЖЕ НЕ СЕРИ ДА СИ ТАКАВ ИЗГУЖВАН КРЕНУО У ГРАД.

Јел ово само женама битно??

Никад у животу, ал никад нисам видео изгужваног мушкарца. Никад.

01.10.2023🇭🇷Local serbs who are suproting Hajduk be on the sector close to BBB, and provocating (With 3 fingers). After that, Torcida come to attack serbs of Torcida, but hard fight interupred by police www.hooligans.cz

обрисано са јутјуба, ал постоје добри људи и даље

На ал џазири навијам за Израел, на Н1 навијам за Палестину

Ваша дневна доза повраћања

https://youtu.be/zhNc66aic_Q?si=13ttccD6ifgKKUTW

Синоћ је Меси освојио Златну лопту, таман ту негде кад се завршио дерби, па сам растерећен могао да пребацим да гледам како чаробњак по осми пут узима најпрестижније признање у фудбалу.

Да ли га је заслужио ове године јесте упитно, да ли је Аргентина на срећу, мишиће или нешто друго освојила Светско је исто доста упитно, али сигурно могу да кажем да би Кристијано Роналдо био најбољи фудбалер свих времена да нема Месија.

Како су у преносу веома гласно и више пута нагласили параметре по којима се награда додељује и то подвукли онај признање за животно дело, јасно је било да нема ко други да је узме.

Пошто сам гледао са девојком, а статистике су се показале на ТВ-у и видели смо колико су доминирали ове године Халанд и Мбапе, морао сам да јој објасним да колико год они били добри, ми вероватно никад више нећемо гледати играча као Меси. И искрено сам јој рекао, и то стварно мислим, да свако треба да одгледа компилације Месијевих голова, асистенција и дриблинга. Да су ти клипови у Политикином забавнику, били би у делу За читање и уживање. Све океј, Зидан, Роналдињо, Зуба, све су то били својевремено најбољи на свету, ал компилације њихових клипова заједно не би имале онолико колико може да се стави у Месијеву.

Док је био у прајму, мрзео сам ту Барселону, страшно антипатичан тим где не морам ни да наводим све те њушке које су играле, почев од Бускеца, Суареза, Нејмара до Дани Алвеша који је на робији и неће видети светлост дана још дуго. А и тај Бускец, неће у историји бити запамћен као Рој Кин, па чак ни као Ђенаро Гатузо, ал да је објективно био комплетнији играч од обојице, па наравно да јесте.

Натерао сам се пар пута да гледам Месијеве интервјуе и ко је гледао, зна да тај човек не зна ни за шта друго сем фудбала. По мени, он је полу аутистичан, ако не и потпуно. Верујем да та карактеристика га чини мало као што је Дастина Хофмана у Кишном човеку чинила генијалним математичарем - Месија најбољим фудбалером. То се видело и на терену по његовим реакцијама и чувено ходање првих 15 минута игре док скенира кретање противничких дефанзиваца.

Не треба имати неко острашћено мишљење о додели овогодишње награде, јер је ово готово сигурно последњи пут да је освајају Роналдо или Меси, само кад дођете са посла пустите неки клип Аргентинца, скувајте кафицу и подсетите се зашто је освојио Златну лопту осам пута.

Пре неко вече у кафани седим са другаром и приђе ми лик да се јави, један од оних које нисам видео 10+ година. Видим онако у најмању руку скромно изгледа по одећи, јер на себи је имао реликвију прошлости - Спајдер јакну и кад смо проговорили коју видим да се није баш снашао у животу.

Некако ми цела та тужна прича коју је успео да каже за шездесет секунди имала смисла, полу кукање, пола огорчење, ал нисам могао тачно да се сетим што сам ја још као клинац имао осећај да се неће снаћи у животу.

И како је окренуо леђа и отишао, рекао сам ортаку - Знаш ко је овај лик? Ова легенда је кад смо имали неких 14 година ишао по граду и наплаћивао маси 200 динара да покаже како може сам себи да попуши курац. Наравно, тај шоу смо приуштили себи једном или два пута и не знам да ли сам истриповао, ал памтим блентаву фацу која вришти од смеха, мусава од сопственог курца који је управо извадио себи из уста.

И онда ми је био јасан осећај који сам имао док ми је опскурни лик у Спајдер јакни причао своју животну причу - зашто је завршио тако како је завршио.